Ah taj ponos!!

11. studeni 2013 ob 22:16 | 33
Ali obično ono najdraže dogodi se samo jednom, i nikad više... Hoće li uopste započeti naša priča?! Ti i ja?! Uvek kada se pogledamo, znaćemo šta smo mogli, a nismo uradili. Zbog čega? Zbog ponosa? Ipak, ponos je najveća udaljenost koja može stajati između dvoje ljudi, i još uvek stoji...Ti nikada nećeš shvatiti moju ljubav prema tebi. Zašto? Jer je ni ja sama ne shvatam. Bilo je trenutaka kada sam baš verovala da će naša priča početi i da se nikada neće završiti, međutim znaš li ono: "Puste te da budeš ovoliko srecan samo kad se spremaju da ti uzmu nešto." Pa uspeli su dragi moj, uzeli su mi tebe. I dan danas, kroz glavu mi prolazi zašto nisi napravio taj prokleti "prvi korak", e da bar jesi... Ljudi se menjaju, ali sećanja ne. Promenio si se, ne znam zbog čega, ali nisi više onaj stari. Ne kažem ja da si se samo ti promenio i ja sam, jer gajim posebnu ljubav prema jednom biću. Imaš nešto, nešto u sebi. Nešto ne u pojavi, nego u očima... Ti ustvari ništa ne znaš. Ne znaš da me ova naša priča koja nikada neće započeti boli, i da se kajem što nismo uspeli. A mogli smo. Dodjavola, trebali smo! Još uvek me svaka pesma podseti na nas. Dragi moj ljuta sam na tebe. Boli me to što si tako lako odustao od mene. Ubio si iluziju snažnog tebe u mojoj glavi. Smatrala sam te svojim junakom, a vidiš, pravi junaci nikada ne beže. Onima kojima je suđeno da budu zajedno uvek se za to izbore, samo moraju verovati u to. Ja verujem, a ti?!

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se