Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

By Goca Trzan

31. listopad 2009 ob 22:31 | 271
...mozda nikad neces saznati kud me vetar odnese pa vrati, al' za mene jedan osmeh sacuvaj, ljude nikad ne pitaj gde smo stali, nastavi...zivi zivot kad ne mogu ja, dobro cuvaj strah u kostima, spali moje slike sve, da te iz sna ne bude, da ti nikad ne pozele dobar dan...cutanje me ubilo, zavet bogu dan, pobegnem u ludilo, tek ponekad dolutam, jer volim te al' ne diram, i ljubim ali ne pricam, ko da razume to...ko da razume tooo...moja dusa pusta ostace, vecno tvoju sliku grlice, ti se vracas u svoj dom, a ja lazem srcu svom, da bez tebe ipak cu preziveti...

...kucnuo je cas istinu da cujem, volis li me jos, sutra putujem, htela bi da znam sta me ovde ceka, ako ti se vratim iz daleka, zagrli, sad me jako zagrli, i kazi mi, nesto lepo slazi mi, da jos ima me u srcu tvom, zaplaci, samo jako zaplaci, ili bar odglumi mi, ti si jedini u srcu mom ostani...samoca za mene, za tebe sloboda, ivicom zivota moja dusa hoda, nasu tajnu nikom nemoj lako dati, u snovima meni bar ponekad svrati....

...jutro pola 6, sve zvezde sa neba beze, a moje ladje pod vodom leze vec sad, da mi je znati gde izviru tvoje senke, sto po sobi gleda i moram da se predam jer u svemu samo vidim tebe, ako je bog dozvolio da me za srec ugrizes i da me probas ko te je iz mojih misli pustio da po sobi hodas...nema grada koji moze da me sakrije od tvoga lica nema jeseni bez ptica selica...

...uz dobar vetar nocas cu stici do tvoje ruke, samo zbog tebe ja zivim zivot al' na trenutke, reci mi umri i ja cu leci svoju zrtvu polozicu, reci mi zivi ne znam jos kol'ko mocicu...prospi po neku zvezdu iz svojih skuta, i ne daj da me zivot stane na pola puta, bogu dusu, a bog je nece, kad je tako sudi mi, bice onako kako kazes ti, po mome srcu hodaj, stope ti ljubim, jer to je moje mesto, tvoja odaja, po mome srcu hodaj dok ne poludim, samo jos korak me od toga odvaja...

...samo ti to znas, u cosak da me sateras, da uzmes pa da ostavljas, iz mrtvih budis pa da mi sudis, samo ti...samo ti to znas, da grejes me pa da hladis me, sve ove godine, tebi se moze, pomozi boze, ovaj put...zatvoricis srce, zatvorices oci, zakljucasces sve pred sobom, onda kad mi kazes zbogom, srce uvek slomis mi, kad mesto tebe poljubim vrata, ali jos te vise volim iz pocetka izinata...

...sedam je dana bilo potrebno da se stvori svet, tebi je minut dovoljan da srusi mi sve, i neces okom trepnuti i nece te zaboleti to sto ce mi srce od tvoje ruke goreti, o tebi znaju svi koji su samnom bar jednom pricali, sad moje ime precuti, tuzne niko ne voli...probam da nekud pobegnem, samo jos vise potonem, ti jos uvek znas u snove da mi dolutas, daleko, od tvojih ociju nema tog vina od kog se misli napiju, daleko, od tvojih ociju pobegnem ali od sebe ne mogu...daleko...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se