CEKAJUCI ZADNJI VOZ NA PERONU NADE

11. ožujak 2015 ob 19:26 | 77
Ovo je pismo jednog dragog mladica koji je u potrazi za SRECOM..

Dobar dan prijatelji...


Dobro dosli na stanicu koja se zove NADA. Ovde svi cekamo voz koji se zove SRECA! Razni vozovi dolaze i prolaze ovom stanicom ali nijedan nije pravi niti je Vas. Svaki put kada jedan dodje vi pomislite da je taj Vas, ali nije kao sto ste vec i navikli, takodje mislite da je to bio poslednji koji je prosao, ali nije, dolaze, odlaze, dolaze, odlaze...Kako vozovi, tako i vase godine. Neki od vas ipak docekaju, ali 95% nas NE. Recimo da ja spadam medju vecinu. Nazalost. Jednog dana, jedan covek rece: ja vidim svetlost, vecina mu se nasmesi misleci da je lud. Medjutim, stvarno je video svetlost u mracnom i tamnom tunelu. Svi su uzviknuli "evo je SRECA"...ali nije bilo SRECE niti bilo kog voza, samo jedan andjeo koji je dosao po njega, jer je covek imao 73 godine...Bio je star i bolestan, i dok je cekao proslo je na hiljade vozova, to je citavih par decenija, trebao je da udje makar na poslednji, ali ne, nije hteo, strpljivo je cekao nasu SRECU i na kraju je docekao. Zao mi ga je, ali sam je izabrao. A sto se mene tice, jedan dan krenuo sam da se umijem u malom zeleznickom toaletu, i dok sam bio tamo, osetio sam da sine vibriraju, zvuk sirene nekog voza, NADAJUCI SE da je to SRECA, ali ne nije bila ona, vec neki obican voz. U jednom trenutku setim se coveka koji je video svetlost i pomislih da je ovo mozda zadnji voz i potrcim. Trcao sam kao lud, ne znam ni sam kako sam tako brzo trcao, i nisam stigao...pobegao mi je. Tako da resio sam da se kockam, rizikujem il kako god. Podigao sam bunu medju ljude koji su cekali SRECU. Nekolicina je stala na moju stranu i saslusala me. Govorio sam da treba da krenemo sinama, pa dokle stignemo i to je zvucalo ubedljivo. Krenuli smo, izasli iz tunela i svi videli svetlost, svi su se uplasili i razbezali, a i ja sam se uplasio i od straha nisam uspeo da se maknem. Ostao sam sam na sred pruge. Ta svetlost nije bio andjeo koji je dosao po mene, nego zamislite SRECA! Ta jaka svetlost bili su njeni veliki farovi koji su obasjavali ceo tunel iza mene. Masinovodja je izasao i pozvao me da udjem...i usao sam, onda me je upitao: "Sto momce stojis sam na sred pruge?" Ja sam mu samo kratko odgovorio: Dugo sam je cekao i resio da krenem, medjutim bas kada sam je izgubio onda se pojavila... NADA UVEK POSTOJI, SAMO TREBA DOCEKATI SRECU, A AKO JE NEMA VI JE POTRAZITE! 
slika 1898077

Komentari 1

moraš se , ako želiš komentirati
Besna_Glista
Besna_Glistaprije 1 mjesec

"Na kom peronu se čekaju srodne duše?"

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se