Pancevo

30. studeni 2010 ob 21:11 | 52
Moj drug Steva kontrolor

Sreda,sasvim obican dan,obican po tome sto smo pristali da nam zivoti teku,a da nam se nista ne desava.
Ipak svake srede se nalazimo nas par BeX-ovaca na splavu SIDRO,da uz riblju corbu i puno smeha razmenimo koju rec.
Prilazim keju i pogled mi pada na gromadu od coveka...Milos prosaptah...kako tako ogroman covek,div, moze imati tako meko srce?
Kako jedan covek koji je stasom rodjen za ratnika, moze biti toliko blag i mio,kako neko sa tako dominantnim stasom ne zeli da dominira,
vec da sluzi...On je dete iz kraja...Njegov otac je stitio mene,ja njega,a on moga sina...
-Gde je Mile?
-Rece, sad ce,za 5 minuta?
-Znaci sat ipo
Pelinkovac,pivo,pa opet,i jos, ide,klizi uz ikariamske price.
Stize Mile sve sa kaznom,pauk mu je odneo auto...
Pije pivo,a pivo pije njega,nije mu lako...ali...gotovo je,nema druge.
Zvoni telefon
-Ej Stevo
Gde si ti idi u moj...
-Evo me sa drugarima na corbi
-Ma kakva corba, dolazite ovamo kuvali smo svadbarski kupus...
Jos par tura i krecemo
Na vratima nas je docekao Steva,kontrolor,ribocuvar,blagim osmehom,naboranih ociju,sproveo nas do velikog lonca...
-Ej,ovo,znas sta je to...ono ...strasno...Jeli mi sinoc, hteli da spavamo u kolima ispred hitne,jebi ga... za svaki slucaj,ej jako svadbarski kupus.
Lete ture...pelinkovac,pivo...kupus,sta kupus...bozansko jelo,gde jedoh onu corbu...
U drugom delu kafane je sedelo poznato tamisko drustvo Misa,Bata...
Polako, ali sigurno alkohol je obavijao nasa osecanja.
Gledao sam u Stevino rumeno lice i duboke svetle oci...
-Ej hajde da kupimo svinju od 120 kg,pa je doteramo ovde zivu,pa je skinemo sa prikolice i vucemo je, da skici,zakoljemo,pa je prljimo na slami.
Pravimo gulas,rostilj,jedemo kozure...Mico,daj bre upali tu muziku...Pozamasna konobarica upali radio i ocara pesmom nase male muske pripite duse u cijim grudima su zvonile tambure...pa gde me nadje...bas tu... http://www.youtube.com/watch?v=fY5xPqoys-E
Gledao sam u duboke Stevine oci ...Video sam tamo nepreglednu ravnicu...kazan,vatru ispod njega...jasno sam cuo ciku svinja pred klanje,pucketanje vatre i zvona sa crkve...video sam malog Stevu kako stoji pored kazana i smesi se...
-Ej Ciro... da skici...da prljimo na slami...
Toliko sam mu usao duboko u dusu da su mi krenule suze.
-Koje...ej...Ciro,Miko,Mile...mi to moramo...120 kila, da je vucemo ovuda,da skici...slama.Boze kako je lepo videti suzu u nebo svetlim ocima,
detinstvo i suza u oku...zima,sneg i miris toplih cvaraka.
-Oce i Misa,ko,garant... Prilazi nam gorostas i pocinje svoju pricu.
-Prosle godine u ovo vreme, ja na terasi i gledam komsija u dvoristu zaklao svinju i prlji je.Prizor je toliko bio jak da nisam mogao da odolim,sidjem dole i zamolim coveka-
-Brate mili,ajde mi prodaj malo kozure ili daj da jedem pogiboh gledajuci i toliko osecam taj ukus,da mi nista ne moze skrenuti misli.
-Ne prodajem,ali evo ti jedi koliko hoces...vec sam zamisljao kako Misa mota onu kozuru...idemo
-Ne- skoci Steva,jos po jednu putnicku...bilo je vise putnickih
Odlazimo...na radiju krece pesma http://www.youtube.com/watch?v=xEB8DiLIlWg
-Nemojte,ajde jos jedna putnicka...ko zna...ej,a ono za svinju dogovoreno,ima da skici...pogledah ga jos jednom u oci i istrcah napolje,jer su mi krupne suze ispunjavale oci...Proklet bio sto umem da gledam,ali ja jos osecam miris toplih cvaraka...

Cira

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se