“Suze su reči koje srce ne ume da izgovori.”

13. listopad 2016 ob 15:58 | 37
Kako isplakati neisplakane suze ?

Pre odgovora kako, neophodno je da se pozabavimo pitanjem zašto nam se nakupe neisplakane suze.

Neisplakane suze se nakupe zato što ih zadržavamo u sebi.

Zašto?

Zato što smo (pogrešno!) naučeni da treba da budemo jaki i hrabri.

Da plaču samo slabići i kukavice.

Da plakanje ništa ne rešava.

Da kada smo tužni i plačemo sa nama nešto nije u redu.

Da treba uvek da budemo srećni, zadovoljni dobro raspoloženi.Prvi korak u plakanju neisplakanih suza je da shvatimo da je to u redu, normalno i prirodno.

Prvi korak je da sebi dozvolimo da plačemo.
To se obično ne dešava preko noći, potrebno nam je vreme i podsećanje da je plakanje u redu. Kada u dovoljnoj meri srcem poverujemo u to, suze će krenuti. Prvo verovatno malo i polako. I moguće da će biti praćene stidom. Neka, pustite ih uprkos stidu. Podsetite sebe da je plakanje zdravo i da je dobro za vas da ih pustite.

Ako ste dobar deo života proveli verujući da plakanje nije dobro i potiskujući suze, verovatno se mnogo toga nakupilo. Od sitnih svakodnevnih tuga, do nekih velikih.

To ne znači da treba danima da plačete da biste isplakali sve neisplakane suze.

Ne.
Pomaže kada svesno izdvajate vreme za sebe. Vreme bez obaveza i aktivnosti, kao što biste izdvojili vreme da sretnete prijatelja.

Teško ćemo doći u kontakt sa svojom tugom i svojim suzama ako smo hiperaktivni, stalno jurimo i žurimo i stalno nešto mislimo i analiziramo.

Neki ljudi upravo i rade sve to samo da ne bi zastali, da ne bi sreli sebe i da ne bi došli u kontakt sa svojom tugom.

Važno je da napomenem da neke velike i bolne tuge nikada nećete u potpunosti isplakati.
Neki od nas doživeli su gubitke koji nikada ne mogu u potpunosti da se prebole i odtuguju.

Ako imate takve neke tuge, važno je da znate da je u redu što se vraćaju i posle mnogo godina. Kada se vrate, samo pustite suze. Plačite koliko vam treba.
I budite strpljivi sa sobom, možda će vam trebati dosta vremena da dođete do svojih neisplakanih suza.

Ono što može da pomogne jeste podrška nekog sa strane. To može da bude prijatelj koji je saosećajan i u ljubavi sa svojim suzama.

Prijatelji koji veruju da su suze znak slabosti vam neće pružiti bezbedno okruženje za njih.

To ne znači da su oni loši ili da vas ne vole, oni samo beže od svojih suza. Zato ne mogu da podnesu vaše.

Empatija je izbor, i to je ranjiv izbor. Da bih se povezala sa tobom, moram da se povežem sa mestom u sebi koje poznaje to osećanje.“ Brene Braun

Pokazivanje ranjivosti nas povezuje da drugim ljudima i ima isceljujuće dejstvo, ali je izuzetno važno da vodite računa pred kim pokazujete svoju ranjivost i svoje suze.


Jelena Pantic

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se