...gluvarenje...

13. ožujak 2015 ob 23:45 | 119
...tama je zauzela svoje mesto,pored tisine...
Mrak i mir su pustosili nase vec puste duse...razdirali su nas...
Ostrice i seciva preteci su se klatila iznad konca nase price...nedostajao je finalni rez...
Ja sam tebi trebao samo do trenutka kada ti vise ne trebam...
Ti meni ni toliko,odavno sam se pozdravio sa radostima,smehom i veseljem...
Pusta dolina suza...
Kako je malo potrebno da se dolina ruza i jorgovana pretvori i preobrazi u pustinju...tako malo,treba za to.
Pomisljao sam da ti kazem,da kada nemas vise sta da mi cutis,pocnes da mi pricas....tu misao je obrisao vetric,koji se izgleda bas za tu namenu nasao tog momenta kada se misao rodila...i odneo je,daleko,daleko...
A ti...
Gde ces ti,cekas li novi vetar i putokaz...cekas li oblak,koji ce te poneti,reku i maticu...cekas li ?
Jednom sam ti rekao da je sreca skupa igracka...igracka koju ti ne mogu i necu da kupujem...smejala si se,opijena bojama koje su iskrile iz nasih bica...svetlucali smo kao zvezde...tada...
Sada gluvarimo,s rukama u dzepovima,bez cilja,i planova...cekamo da se giljotina pokrene,i presece nit...znamo oboje da je potrebna samo jedna rec...ili korak,ali nemamo hrabrosti ni ti ni ja da pritisnemo okidac...i prekidac.
Nisam ni pomisljao da sivilo moze biti tako crno...
Pogledao sam na sat,kazaljke su se poklopile...zvono na obliznjoj crkvi je odradilo svoj zadatak...
Vreme je...
Kisna kap mi skliznu niz obraz....
Makar sam mislio da je kisa...
Slomljen,poguren,teskim korakom,nogu pred nogu odlazio sam...
Kisa je padala ali ne ovde....kisa uvek i negde pada...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se