..jedan dan zivota...

07. listopad 2014 ob 17:45 | 80
...30 godina posle...
Decaci i devojcice,sada sa teretom koji se nakupio tokom 3 decenije,sedimo i pijemo...
I sto je najvaznije,smejemo se i radujemo,sve lose smo ostavili te veceri...
Posmatram lica i srce mi je puno neke topline,zbog ovih ovde ljudi...sebe u stavri najmanje vidim i sagledavam jer se retko gledam u ogledalo ali mi prijaju reci koje cujem...
-Nisi se promenio,ni malo...
Mislis ti da nisam moja draga drugarice...
Njih mogu da zovem drugaricama jer smo to zaista bili i ostali....i evo,priznajem,pred vama koji cete citati ovo,ja... koji volim i obozavam zene i ja koji smatram i mislim da izmedju zene i muskarca ne moze biti nista drugog do ljubavi i sexa,priznajem da su ove zene nesto ipak posebno...
Nikad i nigde i ni zbog cega se nesto slicno ne bi moglo desiti sa nekom od njih...
NE MOZE JBG...
Ostalo je nesto iz tih bezbriznih dana ,nesto sto se niti kupuje niti prodaje vec stice...a sticali smo ga,godinama,detinje bezbrizno,paleci prve cigarete i otvarajuci prve flase alkohola...
Seta mi pogled sa lica na lice...Toni Lasan...moj drug,vecito nasmejan,iz Toronta dosao...svaka cast majstore,to je srce...u momentu se setih da je Hrvat...hahahahah...Boze moj,tek sada shvatam koliko je u stvari nevazno i nebitno ko je sta...
On je moj brat,i drug...
Pricamo o deci,pokazujemo slike,i hvalimo se...zavrcem rukeve od kosulje,kao slucajno da svi vide imena mojih sinova...istetovirana na podlakticama.
Ne,nisam se obogatio,nisam postao drmator,nisu ni oni,ali...uspeli smo u necemu,bar vecina,da produzimo vrstu,da na svet donesemo podmladak...novu generaciju i nove zivote...
To je nase bogatstvo i blagodet.
Da,bilo je i onih koji nisu dosli,iz sebi znanih razloga...opravdano je samo onima sto su u zatvoru a bilo je i takvih...
Ali,nista mi manje nisu dragi,ko zna,mozda sutra ja zaglavim robiju,nisu je ni oni planirali...
Tocilo se vino.i sipala rakija...igralo se kolo,plesalo se uz sentis...kao na drugarskoj veceri,pre 30 godina...samo...
Tada smo bili deca i nismo znali sta nas ceka,sada smo odrasli zreli ljudi i-opet ne znamo sta ce biti...u sali,neko rece da moramo ovo organizovati cesce,recimo na 5 godina jer...sve ce nas manje biti,i to je zivot...ko se rodio mora i umreti.
Izvadio sam novac i narucio pesmu...
OSTALA SI UVEK ISTA...
Nasmejala se...znala je...
Namignula mi je,vragolasto,kao nekad...
I u trenutku sam postao ono sto sam bio...zaljubljeni momcic,deran...
Podigao sam casu i nazdravio joj...
Njoj i svima...
Imao sam para jos za jednu pesmu...
JEDAN DAN ZIVOTA....

Komentari 1

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se