..moj ucitelj...

15. kolovoz 2012 ob 00:03 | 156
...covek koga sam trazio,sedeo je na kamenu....i citao.
Prisao sam,polako da ga ne uplasim i pozdravio ga pitanjem,persirajuci...
-Kako ste?
Podigavsi pogled,lice mu se ozari...ne,nije me prepoznao,samo se obradovao zivom coveku...tu,gde on zivi,nova lica su retkost....
Recite mi molim Vas,put za Leskovicu....jos uvek je isti,mislim,onuda...gore....?
Trze se...
Pogleda me....Sta ces ti...momce tamo,tamo je planina....suma....?
Tamo sam rodjen,prijatelju,tamo...tamo mi je kuca....i livade...tamo je moj rodni kraj....
Starina se zamisli,ucinilo mi se,rastuzi....i,otkri mi naslov knjige,nenamerno...
CICA GORIO...Balzak....brzo se trze,i brzo poklopi dlanom naslov...postide se....
Ne brini Uco,nisam ga ni ja jos procitao,nasmejah se i zagrlih gorstaka....stado ovaca,nas pogleda,ne shvatajuci....
Braco....decko moj,ti si?
Ja ,Uco..ja sam...
Samo si ti i mogao da budes,decko moj....DECKO MOJ....=tako me je uvek zvao,jos prvog dana kada sam seo u klupu naspram njega i skruseno posmatrao sve one skolske stvari koje su krasile ucionicu...
Dosao si ...?....hmmm nisam dosao,pomislih,posao sam....idem gore,jos vise,jos dalje...gore je moja dusa,i moja kuca...prazna doduse,35 godina vec...
Popricasmo....pitao me je sta radim,jesam li postao dobar covek...jesam li opravdao njegova ocekivanja...jesam li u praksi sproveo sve ono cemu me je naucio....imam li dece,to je na kraju pitao....
Da,Uco,imam dece...dva sina,blizanca...dva sunca moja i dva zivota....ne brini,ostvaren sam covek,i nisam te obrukao....
Zamisljeno se okrenu,trazeci onaj kamen,i sede....pogledom je ispratio sunce koje je tonulo iza brda....
Hajde decko moj...pozuri onda,mrak ovde brzo pada...planina je ovo.Hajde..mnogo si me obradovao.
Izvadio sam upaljac i pruzio mu...sa posvetom,izgraviranom pozadi.
Eh,ne treba,ostavio sam to odavno....nije shvatio.
Uco...ovo je poklon za tebe,uzmi....
Moj ucitelj se zagrcnu od suza....nije navikao da mu bilo ko nesto pokloni,nije ocekivao....stezuci upaljac,prsti mu pobelese....
Opel se polako penjao strminom,u prvoj brzini...ne moze brze,a i ne treba....nisam se okretao,ali....jos jedan deo srca je kapnuo negde i ostao...deo mog srca...nisam vise decak ali,za trenutak mi se sve vratilo..i rastuzilo me.
Sutra je novi dan,sutra cu biti drugaciji...sada samo zelim da padne mrak...ili kisa...da se ne vide suze i na mom licu....

Komentari 10

moraš se , ako želiš komentirati
lunalu1
lunalu1prije 4 godine

svidja mi se blog

croww
crowwprije 4 godine

..hvala Lu...znaci mi tvoja pohvala.....

lunalu1
lunalu1prije 4 godine

volim procitat blog koji "dise"tvoji su takvi,bez laskanja

croww
crowwprije 4 godine

...da....znam o cemu pricas....bio sam nekada na jednom sajtu....imao preko 50 napisanih prica....najbolje od mene....jednog dana,nestalo je sve....sajt su ukinuli,ja nisam iskopirao ni jedan...tuga....voleo bih da mozes da procitas par tih....

lunalu1
lunalu1prije 4 godine

steta zbilja

unac
unacprije 4 godine

predivno ...

croww
crowwprije 4 godine

...dopalo ti se...?

unac
unacprije 4 godine

aha ... često sam odlazila na livadu gdje sam se igrala kao dijete, odlazila u obližnji šumarak gdje sam brala lješnjake, na njegovim rubovima brala jagode, jednu povijenu lijesku na kojoj smo se ljuljali, žbunje gdje smo se krili gradili kućicu ... sve me ovo vrati u djetinjstvo ...

croww
crowwprije 4 godine

..isto...ovo je istinit dogadjaj....

unac
unacprije 4 godine

da se primjetiti, osjeti se ... zato mi se i sviđa ...

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se