...zbogom klasje moje..3 deo

03. siječanj 2015 ob 23:15 | 120
..velika,metalna kapija se uz tresak i skripu zatvori iza njega...cuo je kako reza upada u leziste i kljuc kada se okrenuo...
Slobodan...
Oslobodjen...i bolestan.
Bolestan od tuge,samoce i godina..od tereta i bremena...
I sam,samcijat na citavom svetu...
Nije ga robija slomila,niti bahati strazari,ni losa hrana...slomile su ga noci i tisina...i pisma koja nisu dolazila,i posete koje nije imao...
Sam...i usamljen...
Jedino je znao gde treba da podje,kojim pravcem da se uputi...znao je gde treba da stigne,jer...
Zveri umiru tamo gde se okote...tamo se uvek vrate.
Ubio je...i opet bi,nije se pokajao nikad...da se sve opet vrati,opet bi pistolj napeo i sasuo mu citav sarzer u grudi...
Ubio je i posteno oduzio dug,ako u tome uopste ima nekog postenja...
Jutro je odmicalo,i zaornuvsi vetrovku,nogu pred nogu,lagano je kratio put...
Jutro je zatece na pojilu...nije spavala nocas...bridelo joj pod grudima,evo nedelju dana vec...nocas pogotovo...
Crna joj marama vec pocrnelo lice cinila jos grubljim i starijim...
Ne,nije joj ga bilo zao,ali obicaji su nalagali,bar godinu dana...crnina za coveka koga nije volela...mrzela ga je.
Pseto oko njenih nogu se umiljato i veselo igralo,krajevima suknje...skakutalo i trazilo joj ruku,da ga pomazi....
Dugo,predugo vec su najbolji prijatelji...zena,pas i tuga...

Noc nad selom je paralo samo nekoliko treperavih svetala iz naherenih kucica...jedna kuca je njena,jedno svetlo je njeno...jedno srce je njegovo...jedan zivot su njen i njegov...
Pokucao je,a zebnja mu pokida dusu...crni flor na kapiji...samo da nije zakasnio,da nije ona...
-Koga trazite..cuo je glas iza zavese...vrata nije smela da otvori,ovde,gosti nisu cesta pojava...
-TEBE....prosaputa ..tiho,najtise...tebe trazim,mladosti i zivote moj...
-I ne trazim te,vec ti se vracam,po osmeh...onaj sto mi dugujes.

Plamen iz ognjista je obasjavao dvoje ljudi...do dugo u noc su pricali,drzali se za drhtave ruke...
Sad su namireni oboje,i dugovi su razduzeni...sad mogu umirati...
I umrli su,ali srecni...i zajedno.
Ostale su dve omorike na mestu gde su ih zakopali,da se u nebo viju i decenijama pricaju pricu...
Jedan pas je dugo strazario i bdeo nad njima...
Posle je i on nestao...kao sto sve nestaje...i prolazi...
SAMO JE LJUBAV VECNA....

Komentari 7

moraš se , ako želiš komentirati
asi
asiprije 2 godine

..aj super..

asi
asiprije 2 godine

....citaj mi sa usana....jel bolje?

croww
crowwprije 2 godine

..mmmmmmm..ukusnije je...dopada mi se.

asi
asiprije 2 godine

:-):-):-)........

croww
crowwprije 2 godine

..izvini,ne razumem...msm,ne umem da procitam ovo...)))..moze prevod..?

asi
asiprije 2 godine

...rasiri krila toliko visoko da dotaknes..VJECNU LJUBAV...:-):-):-)......

croww
crowwprije 2 godine

..i izbegavaj sunce...da ti ih ne sprzi...)))

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se