dragi moji prijatelji ovo je blog za vas od KASTRA

22. travanj 2010 ob 01:58 | 125
Vidim mnogi pitaju za prevod BIOGRAFIJE
pa evo moj mali doprinos:


Če Gevara


U vreme kad je Ernesto Če Gevara ubijen u džunglama Bolivije u oktobru 1967, već je za moju generaciju predstavljao legendu, ne samo u Latinskoj Americi već širom sveta.

Kao i mnogi drugi epovi, i priča o mračnom argentinskom doktoru, koji je napustio svoju profesiju i svoju rodnu zemlju da bi radio na oslobađanju siromašnih, počinje putovanjem. Zajedno sa Fidel Kastrom i ostatkom grupe u suludoj misiji invazije Kube i zbacivanja diktatora Fulencio Batiste, prešao je 1956. Karibe na nestabilnom brodu po imenu Granma. Iskrcavši se u neprijateljskim barama, izgubivši veći deo ljudi iz grupe, oni koji su preživeli probili su se ka planinama Sierra Maestra. Nakon oko dve godine kasnije, nakon gerilskih borbi u kojima je Gevara iskazao izvanrednu hrabrost i veštinu zbog koje je imenovan komandantom, pobunjenici su ušli u Havanu i ostvarili prvu i jedinu uspešnu socijalističku revoluciju u Americi. Nakon toga predstave o njemu su bile veličanstvene bez izuzetaka. Če, nalik titanu, ustaje protiv Jenkija, protiv najmoćnije postojeće države. Če, kao moralni guru, proklamuje da Novi Čovek, bez ega i prožet ljubavlju prema drugima, mora da bude nasilno stvoren iz ruševina starog. Romantični Če, koji napušta revoluciju da bi, uprkos astmi od koje je oboleo, nastavio borbu protiv opresije i tiranije.

Njegova egzekucija u Vallegrandeu, u Boliviji, kada je imao 39 godina, samo je osnažila njegovu mitsku auru. Ta figura, koja je nalikovala na Hrista, ispružena na krevetu smrti sa njegovim misterioznim očima skoro otvorenim; te hrabre poslednje reči (''Pucajte, kukavice, ubićete samo čoveka'') koje je neko ili izmislio ili preneo; nepoznato mesto groba i odsečene šake, kao da su ga se njegove ubice više plašile mrtvog nego živog: sve to urezano u um i sećanje tih nepotčinjenih vremena. On će vaskrsnuti, vikali su mladi ljudi kasnih šezdesetih; mogu da se setim kako se strastveno to uzvikivalo na ulicama Santjaga, u Čileu, dok su se slični povici širili Latinskom Amerikom. No lo vamos a olvidar! Nećemo dozvoliti da bude zaboravljen!

Više od trideset godina je prošlo, a taj mrtvi heroj je svakako ostao urezan u kolektivnom sećanju, ali ne baš potpuno na način kakav je većina od nas to mogla da pretpostavi. Če je postao sveprisutan: njegov lik gleda u nas sa šolji za kafu i postera, odzvanja sa priveska za ključeve i nakita, pojavljuje se u rok pesmama, i operama, i umetničkim predstavama. Ova apoteoza njegovog lika je praćena istovremenim nestankom prave osobe, progutane mitom. Većina onih koji stvaraju idola od gerilca sa zvezdom na svojoj beretki rođeni su dosta nakon njegove smrti i poseduju nepotpuno znanje o njegovim ciljevima i njegovom životu. Nestao je darežljivi Če koji je negovao ranjene neprijateljske vojnike, nestao je ranjivi ratnik koji je hteo da umanji svoju ljubav prema životu iz straha da ne postane manje efektivan u borbi.

Ovakvo u sećanju pojednostavljenje njegove složene ličnosti je normalna sudbina svake ikone. Paradoksalnije je to što je čovečanstvo koje obožava Čea dosta okrenulo leđa onome u šta je on verovao. Budućnost koju je predvideo nije bila ljubazna prema njegovim idealima i idejama. Šezdesetih smo pretpostavljali da će njegova žrtva biti komemorisana društvenom akcijom, pobunom protiv sistema i stvaranjem - da upotrebim Čeove reči - dva, tri, mnogo Vijetnama. Hiljade blistavih mladih ljudi, posebno u Latinskoj Americi, sledilo je njegov primer i otišlo u planine gde su bili zaklani ili mučeni do smrti u gradskim podrumima, nikada saznajući da se njihovi i Čeovi snovi o potpunom oslobođenju neće ostvariti. Ako se danas podražava Vijetnam, to se prvenstveno radi kao model kako društvo formirano kroz pobunu sada traga za načinom da bude integrisano u globalno tržište. I takođe ni Gevarin beskompromisni stil borbe, niti njegov etički apsolutizam, nisu prevladali. Najveće revolucije protekle četvrtine veka ( Južna Afrika, Iran, Filipini, Nikaragva), da ne spominjemo mirne tranzicije ka demokratiji u Latinskoj Americi, Istočnoj Aziji, i komunističkom svetu, započele su pregovore sa bivšim neprijateljima, kompromis koji ne može da bude dalji od Čeovog nepopuštajućeg zahteva za borbom do smrti. Čak i Subkomandante Markos, glasnogovornik pobune Čipas Maja, čija nas harizma i moralni karakter podseća na Čea, ne podržava njegove herojske ekonomske i vojne teorije.

Kako onda razumeti Če Gevarinu široku popularnost, posebno među dobrostojećim mladim ljudima?

Možda u ovim usamljeničkim vremenima neprestanih promena identiteta i veza, maštanje o avanturisti koji je menjao zemlje i prelazio granice, prešao ograničenja a da nijednom nije izdao svoja osnovna uverenja, pruža nemirnoj omladini našeg doba maksimalno sjedinjene, postavljajući ih u moćni centar moralne čvrstine dok istovremeno udovoljava njihovom savremenom nomadskom porivu. Za one koji nikada neće slediti njegove stope, potisnuti svetom cinizma, samo-interesa i histerične konzumacije, ništa ne može da bude indirektno više zadovoljavajuće od Čeovog prezira prema materijalnom komforu i svakodnevnim željama. Neko bi mogao da sugeriše da je Čeova udaljenost, očigledna nemogućnost ponavljanja njegovog života, ono što ga čini tako zanimljivim. I nije li Če, sa svojom hipi kosom i razbarušenom revolucionarnom bradom, savršeni postmoderni prolaz ka nekonformističkim, pobunjeničkim šezdesetim, koje je uznemirujuća prošlost ograničila na gestove i modu? Da li je razumljivo da jedan od jedina dva Latinoamerikanaca koji su ušli u Tajmsovih 100 najvažnijih ličnosti veka, može komotno da bude transformisan u simbol pobune jer više nije opasan?
Nisam baš siguran da je tako. Mislim da mladi u svetu smatraju da čovek čiji poster izvire iz njihovih zidova ne može da bude nevažan, ovaj svetovni svetac spreman da pogine zato što nije mogao da toleriše svet gde los pobres de la tierra, izmešten iz istorije, bi se zauvek odnosilo na njegove ogromne dimenzije.

Iako sam sumnjičav prema mrtvim herojima i preteškom teretu koji njihova žrtva nameće živima, dozvoliću sebi jedno proročanstvo. Ili je to možda upozorenje. Više od tri biliona ljudi na planeti trenutno preživljava na manje od 2 dolara dnevno. I svakim danom, 40.000 dece - više od jednog deteta svake sekunde! - podlegne bolestima izazvanim hroničnom izgladnelošću. Još su tu užasni uslovi nepravde i nejednakosti koji su vodili Čea pre nekoliko decenija da započne svoje putovanje ka tom metku i toj fotografiji koji su ga čekali u Boliviji.

Moćnici na zemlji bi trebalo da budu na oprezu: duboko iz te majice u kojoj smo pokušali da ga zarobimo, oči Če Gevare još uvek gore od nestrpljenja.


Komentari 1

moraš se , ako želiš komentirati
barbie1
barbie1prije 6 godina

DRAGI NAŠ DIKTATOR...pitaju za prevod - znaš tko pita - naša najbolja prijateljica...88...
..hvala tebi za dopunu...uvijek sam rado čitala tvoje blogove...ajde malo odi na moj profil, pogledaj si naj video....

..ne diram u LEGENDE...

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se