Budimpeštanski Sneg

25. siječanj 2011 ob 22:22 | 31
Da l se bar ponekad seti?
Plasim se da ne?
K o u nekoj opereti zbilo se to sve:
Violinist, tuzni pajac,
Lepa zena
I tokajac
A kulise - zavejani grad...

Vodila me kud je htela,
Bio sam njen gost:
Veresmarti,
Citadela,
I Lancani most.
Zavejani Trg Heroja, gde pozeleh da je moja,
I da uvek bude kao tad .

Iz daleka zvonio je
neki cimbal star.
Molila me da joj pisem
jednom bar.
Svitalo je jutro snezno.
Budilo se sve...
Ljubila me nezno,
k o nijedna pre.

Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag,
zavejanom ulicom
Sent Haromsag.
Plasila me slutnja neka,
znao sam od pre:
sve izgleda izdaleka
drukcije.

Cesto srce jace bije
kad se setim nje.
Sve Listove rapsodije
bude stare sne.
Zeleo bih znati gde je,
Da l se seti sneg kad veje,
Il je neko drugi ljubi tad?

Đorđe Balašević

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se