Dalmacijo, dušo moja

02. studeni 2010 ob 20:24 | 17
Mater me rodila,
rodila u krilu tvom.
Pisma je zorila,
zorila u srcu mom,
pisma mora i galeba
tvoga bilog kamena.


Dalmacijo, dušo moja,
nek mi uzmu sve šta znam,
ali ne dam zlato škoja,
ni maslinu, ni morski val.

Dalmacijo, dušo moja,
kad je led u grudima
vitar slan tvoj je topli dlan
na licu mom - Dalmacijo.


Tu su mi didovi,
didovi pod čempresom.
Tu će mi sinovi,
sinovi sagradit' dom,
pokraj mora i galeba,
dom od bilog kamena.

Perle GKM

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se