Dalmatinski šajkaš

03. studeni 2010 ob 10:01 | 39
Od svoje prve mladosti,
oćuti srce moje.
Da ću za morem širokim,
ginuti željom svom.

Nu ostaviti dom svoj, ne mogu nipošto,
ne mogu nipošto, ne mogu nipošto.

Stog' samo ovim krajem,
koji davno već poznajem,
tjeram svoj čamac maleni,
nek drugi svijetom plovi,
nek zlato, biser lovi,
ja niš' ne marim za to.

Oj divne mi Dalmacije, zaboravit' je neću ja,
oj divne mi Dalmacije, zaboravit' neću.

Mnogi' mi strahota mi,
prijeti nam more,
nikad ne znadeš hoćeš li,
dočekat' zore.

Strašno nam prijete valovi,
prijeti na more.

Mornaru haj, mornaru haj,
mornaru haj, mornaru haj,
al' ja ne mogu s tobom poć',
ne mogu s tobom poć'.

Oj Dalmacijo tebe ne mogu,
oj zato tebe ja ne mogu nikad ostavit'.
Dalmacijo, Dalmacijo, Dalmacijo,
Dalmacijo, za te umirem ja.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se