Grdelin

20. studeni 2010 ob 19:20 | 38
Ja san cacin grdelin
peto dite, prvi sin
u celo me je jubija
bilin vinom me krstija

Kad me s dlana pustija
visoko san poletija
u daleki i tudji svit
nasa zenu lipu ko cvit

More, more duboko, dabogda presusilo
ja san ga priletija, skoro me ugusilo
i svaki put kad val me trisne
moje srce za njon vrisne
ka i grana masline kad je bura osine
ja jos cujen one ricicacine

Sine moj, rece on
nije zivot prista s njon
ti nemas puno vrimena
uzmi zenu s naseg kamena

U prolice san prosija, u lito se ozenija
do zime san uvenija
nisan je nimalo volija
more, more duboko

Rodila je sina dva
ka dva lipa sokola
i radija san kao crv
ka za svoju dicu, svoju krv

Pantin njenu zadnju ric
Bog me zove, moran ic
i suze tri je pustila
za tri tica sta je jubila

Dalmatino

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se