Ilona

25. siječanj 2011 ob 22:46 | 27
Jednog leta, s kraja sveta,
vozio sam putem sivim.
Ja sam putnik, od tog živim.

Samo je podigla taj prstić svoj i ja sam stao, otvorio njoj.
Ona je anđeo bila, sa greskom - bez krila, moj san, moja
Ilona, jos se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?

Ilona, tvoja je slika moja ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Dobro guram, kroz život buran
i mada živim dosta sretno,
ja nemam nikoga konkretno,

uz kog bi bio i sretan i lud
i tako miran i siguran svud,
ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć kao moja
Ilona, jos se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i kapetan Kuka?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Slabo pričam, baš nisam vičan,
al sad reči idu same.
O, život piše ljute drame:

Ja znam detalje, sitnice o njoj,
al ne znam adresu, telefonski broj,
il nesto slično po cemu bih saznao gde li je sad izvesna

Ilona, još se sećam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.
I čim se dignem ja joj namignem
i uvek tako počne dan.

Lutko lepa, dobar dan...

Đorđe Balašević

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se