Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

Ljubio Sam Snašu Na Salašu

26. siječanj 2011 ob 20:57 | 41
E, baš sam onomad razmišlj o od čega pravidu tambure, pa sam pit o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića, birtaša, zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže. A onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog o bih kas ti da ispripovedam šta mi se jedared desilo kad sam išao u Iđos na vašar, a još sam deran bio.

Krenem ti ja jedared u Iđos, bio tamo neki vašar. Sad, jel vašar, jel sajam, baš ne mogu tačno da se setim. Al šta bilo da bilo, baba mi je dao nešto novaca, šta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momčio vec po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđos i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel ždrepca, jel pastuva, jel ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo baš voleo kobile. Sad sam ga i ja razum o, otkad sam odrastao.
I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog što kažu: preko preče - naokolo bliže. Ono bilo letno doba, sto bi kaz li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobraženije, mož biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi štagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, šta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al , vraga, bas mi je falilo.

I vidim, neki salaš se beli u senci oraja. Sad, jesu l bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al , reko , ajd da svratim, sad što, šta me kosta? Valjda će mi dati parče leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čašu vode, a nad o sam se i kakav tanak špricer, što Mađari kažu "Hozsu lepes", a to na mađarskom znači "dugacak korak".

I kad sam dosao na taj salaš, prvo sto sam video, na astalu cipovka leba bela, vidilo se da je frišak, onako, reš malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni što se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Odškrinita vrata od pušnice. A tu... E, divota jedna! Odma ogladnim kad se toga setim. Šunke, slanine, a znaš koje slanine? One nako što ima red slanine pa red šunke, pa red slanine pa red šunke, pa tako jedno pet - šest puta, ti redovi. Pa ondak, ondak džigernjače, pa švargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno čvaraka i droždina. Što bi kaz li Japanci, ikebana, prava ikebana. Ništa mene to nije, što bi kazl o, onako, taklo, iako sam bio gladan k o vrag. E, već neka plava snaša što se muvala levo - desno po avliji i ranila već pomenute, one - piliće...

Da sam tada im o kuću i njivu,
pet - šest svinja i bar jednu kravu,
i avliju, u njoj jabuku il šljivu
uz o bih tu snašu plavu.

Pitam: "Jel , di su ti baba i mati?"
Ona reče mi ovako:
"Baba do utorka neće da se vrati,
a s materom ćemo lako!"

Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr glave...

Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
beše mirisna k o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

Tek tad videh iza plasta sena
s nekim vilama muža njena.
On mi reče: "Jel ti, vandrokasu,
pušćaj o ma moju snašu!"

A pre toga, sad, jel sekundu, jel dve, ne znam...

Ljubio sam snašu na salašu, strašno,
beše mirisna k o majska ruža.
Rekla mi je konačno, al suviše kasno,
kako ima brkatog muža.

Kad već ja nisam prevrn o, bud te bar vi sad tako pametni pa prevrn te ploču, jer sa druge strane ima još, šta je posle bilo.

Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, baš onomad sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug o di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol ko brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogićević u Ko... Pa svi u k

Đorđe Balašević

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se