Mižerija

27. rujan 2010 ob 12:07 | 30
I bez zlata i bez luši, sva su blaga ti u duši, kad ogrije te jubav
Puno sunca i topline, pa se srce nebu vine, u ditinjstvu bez suza
Malo šoldi, puno vire, u toj jubavi bez mire, i vagun dobre voje
U kantunu puno mista, misal je ka arja čista, pa pišen pisme svoje


Mižerija, mižerija, mižerija, mižerija
Miruj, miruj, pismo moja,
Ti jedina znaš di sam ostavija dušu
Miruj, miruj, pismo moja,
Jer kasno je sad ladni vitri već pušu
Mižerija, mižerija, tek pusta mižerija


Kad bi partile ferate strepija san uvik za te, a briga se ne gasi
Zgrbjena si majko stala, bjankariju tuju prala, pobilile ti vlasi
Jedna pisma iz đardina smantala je vašeg sina, dok cili vik je slidi
Zlatnin nožen posrid srca, probola ga, neka grca, nek cili šug iscidi


Mižerija, mižerija, mižerija, mižerija
Miruj, miruj, pismo moja,
Ti jedina znaš kako boli lipota
Miruj, miruj, pismo moja,
Jer vidit ćeš kad skrojiš konce života
Mižerija, mižerija, tek pusta mižerija


Oliver Dragojević

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se