Ratnik Paorskog Srca

28. siječanj 2011 ob 13:07 | 66
Kada se Braca devetneste vrno,
s dalekog fronta di soldat je bivo,
prič o nam kako ga trefilo zrno,
pa zavrt o rukav i to pokazivo.

A mi, a mi smo bili derani.

Prič o nam Braca o mirisu mora
i o patroli od koje je bežo,
pa kako je opsov o nekog majora
i zbog tog posle na robiji ležo.

A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.

Pričo nam kako je preš o Karpate,
zujali meci k o rojevi pčela.
Reko je: "Rat vam je krvav, da znate,
al nije mi žao ni ljudi, ni sela.

Ej, žao mi konja..."

Kada se Braca devetneste vrno,
svake je večeri prič o na šoru
kol ko je curica usput prevrno
i kako topovi livade oru.

A mi, a mi smo bili derani.
A mi, mi smo bili derani.

čim Braca korak iz avlije kroči
skupi se društvo iz našeg sokaka.
A svi smo imali velike oči,
prepuna srca i maštu dečaka.

Pa da, jer tad smo bili derani.
Pa da, jer tad smo bili derani.

Psovo je Braca i krivce i žrtve,
puške i vaške i rov prepun blata.
Rek o je: "Ne možes prebrojati mrtve
jer su se carevi igrali rata.

Ej, žao mi konja..."

Negde u Braci je paorski koren
i može rata i rata da bude.
Kad nije paor za soldata stvoren,
volije konje i zemlju neg ljude.

A mi, a mi smo bili derani
i sve još je vredelo za nas.

Hej, hej, konji beli nebom terani,
kroz san i kroz oblake u kas.

Đorđe Balašević

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se