Vukovi umiru sami

16. kolovoz 2009 ob 21:17 | 107
Tišina ko sidro veže mrak
u meni polako kopni strah
ova ljubav je bila priviđenje
nije ovo moje vrijeme

Do zore je ostao još koji sat
vani nemir ko da je rat
oblačim kaput i odlazim
da sve zaboravim

I opet Dunavom plove brodovi
a ti više za mene ne brini
ko lišće sam, vjetar me raznosi
vukovi umiru sami

Tišina ko sidro veže mrak
u meni polako kopni strah
oblačim kaput i odlazim
da sve zaboravim

Dunavom, Dunavom
Dunavom, Dunavom
B.N.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se