Predodzba o Slovencima

06. listopad 2013 ob 18:33 | 155
Tradicionalna predodzba o Slovencima kao ljudima koji su marljivi i uporni u svemu, osim u krevetu, nije tacna. Naprotiv, Slovenci su od svih naroda u SFRJ bili najveci strucnjaci za seks. Makar teoretski. Dokaz za to bio je dr Marijan Kosicek.

Ono sto je Jerry Springer bio za Amerikance, a dr Ruth za ceo svet, to je dr Kosicek bio za Jugoslovene. Nije bilo revije koja je drzala do sebe i mentalnog zdravlja svoje publike, a da dr Kosicek nije njenim stidljivim, zbunjenim, ili jednostavno, perverznim citaocima delio besplatne savete o seksu. Dr Marjan je razlozno i srtpljivo odgovarao i na najgluplja pitanja, i mnogima pomogao da poprave i usklade odnose sa svojim zenama, komsinicama, postarima ili ko sta vec voli. Na kraju je pokrenuo specijalisticki casopis “Vroci kaj”, koji je uzivao visok ugled u strucnim krugovima sirom SFRJ. Pazljivo su ga studirali cak i oni koji nisu znali ni rec slovenackog.

Uprkos svemu, Slovencima je bilo tesko da ubede sami sebe, a kamoli Slovenke, da im nista ne fali. Sve su pokusavali, cak su pustali brkove po uzoru na druge, prave muskarce. Ovu modu zapoceo je Edvard Kardelj zvani “Bevc”. On je pustio brkove kao Staljin, samo manje, da ne ispadne pretenciozno. Sledio ga je Mitja Ribicic, s jos tanjim brkovima, u kojima se vec video uticaj Zapada, zbog slicnosti s brcicima tada popularnog Errol Flynna. Brkovi su vremenom postajali sve tanji, pa je dr Janez Drnovsek, kao poslovicno skroman covek, imao neke sasvim tanke brkove, takozvane “gliste”.

Posto stvar s brkovima nije isla, Stane Dolanc i njegov naslednik Janez Jansa dogovorili su se da ih ne pustaju. Umesto toga, nosili su na licu zagonetan izraz ljudi koji sve znaju, ali ne smeju nikome da kazu, u nadi da ce se to dopasti zenama. Nesto slicno s izrazom lica pokusao je i Milan Kucan, ali nije bio ubedljiv, pa je sve nade polagao u razdeljak, za koji je dr Cerovic posle pricao da mu ga je mama napravila jos kad je imao pet godina.

Poslednji eksperiment s brkovima izveo je Janez Stanovnik. On je voleo Srpkinje, pa je pustio neke brcine po uzoru na Kraljevica Marka, nadajuci se da ce im tako privuci paznju. Na kraju su Slovenci definitivno digli ruke od te price – brkovi su otisli u istoriju, zajedno sa spomenicima onima koji su ih nosili. Kao kulturni ljudi, Slovenci su u Ljubljani golim rukama sravnili sa zemljom spomenik prvom brku Slovenije, onom Kardelju od koga je sve i pocelo. Posle su tu nabili neku golu zensku, valjda da ispadnu frajeri. A dr Drnovsek se, videci da je djavo odneo salu, za svaki slucaj brze-bolje obrijaO.

I dok su Slovenci cas pustali, cas brijali brkove, Bosanci su radili. Da nije bilo njih, Slovenke ne bi ni znale sta je seks.

Slovenke su, kao i sve zanemarene Svedjanke ovog sveta, ciji muzevi danju rade a nocu hrcu, trazile ono sto im nedostaje u zagrljajima temperamentnih juznjaka. Dok su Slovenci jurili pare, Slovenke su jurile Bosance. A Bosanci su bili dobri ljudi, pa nisu mogli da ih odbiju. To se na bosanskom kaze uciniti sevap.

Za to vreme Slovenci su, pogureni nad svojim digitronima, stalno nesto racunali. Onako sonjavi i kilavi, nisu znali nista drugo osim da broje pare koje su zaradjivali na balkanskoj sirotinji. Nasuprot njima, Bosanci su bili muzevni, snazni, duhoviti i sarmantni. U njihovom drustvu, inace mirne i uzdrzane Slovenke, pretvarale su se u pohotne i razuzdane seks-masine. Ali za Bosance seks sa Slovenkama je bio vise od mehanike. Bila je to slatka osveta siromasnog juga bogatom severu i fantastican materijal za lovacke price, neobicno popularne u okolini Zenice, Visokog i Bihaca. Tamo se i danas prica kako su Bosanci u Sloveniji zakon. Zato su Slovenke u Bosni ostale zakletva.

Jedini problem koji su Bosanci imali sa Slovonkama bila je jezicka barijera. Posto u ono vreme jos niko, pa ni Slovenke, nije znao bosanski, a Bosanci, iz poznatih razloga, nikako nisu uspevali da savladaju slovenacki, stalno je dolazilo do nesporazuma: “Nista ti Slovenka ne razumije. Ti joj kazes sjedi, a ona legne…”

Za razliku od Bosanaca koji su se odlicno snalazili sa Slovenkama, Slovenci jednostavno nisu umeli s Bosankama. A trudili su se – po uzoru na normalne Bosance, nosili su zlatne lancice i srebrne narukvice, i cak su jedno vreme umesto “Radenske” pili “Musku vodu” iz Kaknja. Posto je ipak rec o Slovencima, a ne Bosancima, konsultovali su i knjige. Iz njih su saznali da postoji jedna stvar koja je za zene jako vazna i koja se zove “predigra”. U Vakufu i danas kruzi prica o tome kako je Janez pokusao da steceno znanje primeni u praksi: krenuo je, nezno, polako i pazljivo, trudio se, petljao i petljao, dok mu Fata na kraju nije rekla “E moj bi Mujo do sad jebo i mene i tebe”.

copy paste ;-)))
...nekad bilo a danas je drugačije...izrodila se djeca...pomješalo se ...pa se skoro ne zna čiji je u čijoj
:-)))...uglavnom ne živi se loše.

Komentari 2

moraš se , ako želiš komentirati
tidra
tidraprije 3 godine

meni su oduvek bile vrckasto smešne predrasude o ljudima,
to je ona priča gde su Nemci nakazno obučeni, svi vole pivo i svi putuju tokom leta na more.
ili-Francuzi su najbolji ljubavnici, svi Šveđani imaju plave oči i plavu kosu...

fenix13
fenix13prije 3 godine

previše piješ vode...čuvaj kolljena :-)))

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se