Nikad se neću prilagoditi, pa što?

03. ožujak 2010 ob 14:23 | 97
Ne mogu tek tako lako prestati omiljene pjesme u meni,
pit ću s prijateljima kakvi meni odgovaraju,
molit ću se gdje ja hoću i kada hoću,
govorit ću što mi je na srcu i u duši.

Nikad se prilagoditi neću.

Gledat će me s odstojanja, znam to,
žalit će moje sposobnosti i propuštene prilike,
povlačit će se u svoje krugove i pričati o meni,
stvarat će svijet u kojem ja udjela imati neću.


Neću se prilagoditi.
Pa što?
---------------------------------------------------------------

U ljude upisuj druženja, al nikad u srca oluju.
Ljudi te pažljivo slušaju, al samo svoj glas čuju.
Zato im što manje kaži.
Ljudi su tek onda ljudi kad im se ništa ne traži, a mnogo im se nudi.
Ljudi su čudne biljke.
Kad rastu - u sebe siđu.
Sretnu se. Pa se raziđu. Ili se mimoiđu.

M.Antić

Komentari 1

moraš se , ako želiš komentirati
mareta
maretaprije 6 godina

nemoj, zasto i bi?

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se