eeeeeee...da

14. prosinac 2012 ob 10:00 | 27
krv na parkingu
Ja to po novinarski.
Bombastični naslov, to je bit.
I od rane zore, Zmaj i ja (prva Zmaj), počeli čistiti.
Ode Zmaj ubrzo, a tata nastavil.
Pošto zlopatom znam, a navikel sam na extremne situacije,
tata to "đeljal" po maleee, ali dugotrajno.

-sused
-o dobro jutro sused
-baš te gledam, kak si vrijedan, bumo si jednu?
-normal da bumo
Prizemlje, francuski balkon, nas dva litra njegove domaće "kupinovače",
loza zkupinovim eliksirom i dva čokančića.
Jooooj, kak je gušt potegnuti iz njega.
I zdrmamo tak pol te flaše,...............
-evo, sad dođem.
Kak je on došel zlopatom, evo i njih drugih 100.
-e, ostavi mi lopatu, to moja privatna
Ono, otme ti lopatu iz ruku.

To se radi, to domaćice nose okrijepu, to ......
-sused, bute čaja?
-ne hvala suseda, nisam bolestan, a noge sam si jučer opral.

Došli smetlari.
-a kaj vi hoćete?
-pa smeće????
-aaaa, nenenene, veli sused
prvo rakijica, a ondak bumo kontejnere
Normalno, ona pizda gore za volanom ni štela piti.
On ima kvalifikaciju
-kaj si ti doktor, kaj glumiš?
-jaaa,....
-pizdooo

Uglavnom, došli smo do zaključka, da kad si ideš auta čistiti, da prvo moraš očistiti registraciju-tablicu, da ne bi susedovog, greškom očistil.



Pjesma se orila, snijeg je frcal



Mi smo ti!

Došla i druga smjena.
Naši puleni, sinovi i ćeri, klinčadija.
Ovi, kaj spavaju do 10-11.
E tada, poslje njih, smo morali pak čistiti.
To je snijega bilo svuda, a najviše tam di ne treba..

I ondak, sused, iz susedne zgrade, odjednom, hiti lopatu, trk na glavnu cestu, zaustavi ralicu, bla, bla bla.
-evo sad se vratim za 5 minuta
Veli šofer
Prošlo 10 minut, nema njega.
-pizda, zajeba nas


U jedanaestoj minuti tlo je počelo podrhtavati, tutnjava, snijeg se sam od sebe dizal u nebo, nestajal je
-znači, ipak su Maje bile u pravu?
-da, fulali su malo, ali, to je to
-pomolimo se braćo i sestre
Reče treći sused i otpi dugi gutljaj brendija



Kad se ljut barutni dim razišao i prašina slegla, ostale su dvije bezimene humke jebenog snijega.
U pozadini bijaše jahač na rasnom indijanskom konju u crnom odijelu, sniježno bijele košulje, opasan s dvije niklovane ralice, s drškama od slonovače o svojim bokovima.

Kako je to stalo, sa svih strana su počeli gmizati štakori!
Ljudski ološ!
Joooj, dajte tamo, ajte do nas, mi smo vam tamo.

I ondak se pojavil on!



Mr. Pizda!

Da bu on njega prijavil, zato kaj čisti privatni prostor.

Ondak sam zaurlal sa balkona!
Sad ti dođem dole, majku ti i oca, majmune jedan bolesni.
Trk u borbenu opremu, pa dole, kad pedera nigdi.
-dije, di je,maspater
Ma zajebi sudove i policije.

-no, daj sused, smiri se, popij si jednu

A zna me pederčina.
Šetal jednom pesa uz našu zgradu, pesu se pripišalo i on ga pusti da šora po fasadi, a okolo livada na hektare.
Ondak sam zarežal, a i zalajal, ko Pit Bred Bul Terijer, s upetih 120 kil mišića.

Raoooor!!!!!

A volim si one epitete s bloga, ono Alfa mužjak, a i volim srat,
jer ipak sam ja, jedan mali iskompleksirani pizdek.
Volim i Vas.
Volim Vas pametnije, zato sam tu.
Dva uha imam, a jednu jezičinu.
U stalnoj borbi da uključim ta dva uha, a zgasim jezičinu.

53. godina života.
Kaj bi rekla Lion Quin, nek nam svima bude sretno, da se i Vi ostali malo okoristite, već kad Vas nemrem počastiti nekim slastnim zalogajčićima i alkoholom. No dobro, za pičkice sok.

Teobaldi prvo hvala!
Gola istina je da je bila prva!!!!!
Na Fejsu sam maknul datuma.

Hvala ljudi.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se