Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

eeeeeee...da

28. prosinac 2012 ob 08:55 | 44
Lido pretrči kratki put do terminala. Sipila je ledena kišica Dok su se staklena vrata otvarala , Lido je zadovoljno trljao ruke. Hohoho, bit će Djed Mamuraz nekoj blogerici. Počastit će je izborom najboljih perver..., performansa iz svog bogatog opusa. Preletio je očima po golemoj čekaonici.

Sjedila je i čitala knjigu. Danijela, njegov tajni san. Nije mogao ocijeniti kako izgleda jer je sva bila zamotana u šal i kapu, ali nije bilo ni važno. Nikad je nije vidio. Njeno je pismo bilo sve što je znao o njoj.

Krajičkom oka ugleda jureću prijetnju. Jedan mamlaz mu je uklizao u kadar, a zatim se sručio na sjedalicu pored Danijele.

- Bok. Ja sam Bloggogg. Nadam se da si ti Danijela – rekao je isprekidano, gotovo bez daha.
- Nisam – odgovorila je ova i nastavila čitati knjigu.
- A jesi li barem blogerica ?
- Jesam.
- Koja ? – iz ove si morao izvlačiti svaku riječ. Lido se smješkao i bio sretan što to nije Danijela.
- Buba, Knjižna Buba.
- Drago mi je – reče Blogdogg pružajući ruku. – Ja sam Dog, Blog Dog.
Lido se okrenuo i gotovo sudario s jednom zakukuljenom individuom.
- Jeste li vi možda Danijela ?

Individua je odmotavala metre šala , a kad se pojavilo njeno lice i dio kose koja nije bila skrivena ispod jakne, rekla je :

- Jesam.
- Ja sam Lido, drago mi je – poviče Lido, jače nego je bilo potrebno, pobjedonosno pogledavajući prema BlogDoggu koji je zbunjen sjedio pored šutljive Knjižne bube.
- Jeste li vidjeli da je ovuda projurila horda patuljaka ? – vikala je žena, a oni su odmah prepoznali blogericu Pjacetu.- Ni sina mi još nema, a obećao je doći na vrijeme.

Kao čarolijom, vrata terminala su se otvorila i ušao je čudan lik u čudnom odijelu, moglo bi se reći ronilačkom, gurajući pred sobom transportna kolica a na njima veliku škrinju od uglačanog crnog drva okovanu mesingom.

- Maaaaaaaaaaaaaaaama – poviče.

Svima je sve bilo jasno. Napokon su se počeli okupljati.

Miris kolača se širio terminalom, a onda su ugledali nju. Yulungu.

- Pazi, sine ! – rekla je Pjaceta. – Yulunga ti jede male dječake za doručak.

Okrenula se prema mjestu gdje je trebao stajati Twirl, ali njega tu više nije bilo. Vratio se poslije nekoliko trenutaka objašnjavajući da je bio u WC-u. Pored nas su projurila dva aerodromska vatrogasca noseći crvene boce u rukama. Odnekud je kuljao crni dim.

Iz dima je izašao neobičan čovjek. Skijaško odijelo mu je bilo oblijepljeno logoima Nove, Dnevnika, Masterchefa, Provjerenog.

S druge im je strane prilazio postariji muškarac. Već se izdaleka vidilo da je u dobroj kondiciji, a kad je progovorio, svima je bilo jasno da to ne može biti nitko drugi nego Kontrapiz.

- Ujmeisusovosveto, jeste li vi blogeri ? Usput, ja san Kontrapiz. Kad krećemo ?

Čovjek hodajuća reklama je bio Sredovječni. Pokušavao je objasniti svoju oblijepljenost i sve što su shvatili iz njegovog izlaganja je bilo da su navaljivali, on im se odupirao, oni opet navaljivali, njemu učinilo milo jer su ipak financirali ovaj pohod i na kraju je popustio. Nosit će sve te reklame ako obećaju da će preurediti blog naslovnicu. Obećali su.

- Obećanje, ludom radovanje – kratko zaključi Kontrapiz.
- Ma šta si im povirova ! Ko njima išta više viruje ? – rafalno je uletjela Toxica. – Da su je znali uredit već bi to učinili. Tako smo i mi u Splitu virovali da će nam grado..., ma neću govorit, samo ću se iznervirat.

Zveckanje stakla je prekinulo svaki daljnji razgovor. Približavala se Primakka pogrbljena pod teretom torbi. Već je bila na izmaku snaga iako je svakog dana savjesno vježbala i učvršćivala muskulaturu. Blogeri su joj rekli da nije pametno tako prenositi boce da ih svi čuju. Primakka je rekla da nisu boce nego tegle s marmeladom. Blogeri su rekli da zvuče kao boce. Onda je Primakka otvorila torbe i svaku teglu pomno zamotala u komad odjeće. Svi su odahnuli. Ne trebaju nepotrebnih komplikacija na putu.

- Podignite po jednu nogu visoko u zrak – povikala je zajapurena i uzbuđena Tessa. Upravo im se približavala.
- Zašto ? – upitaše uglas.
- Fotografirat ću vas za uspomenu.
- Zašto moramo dizati noge ?
- Fotografija će tako biti zanimljivija.
- A ča misliš da ti se ja naguzin ? – tko će nego Kontrapiz.
- Čekajte, čekajte, evo i mene – uleti Marjeta među blogere. – Mislila sam da ću zakasnit. Imala sam okršaj s inkasatorom. Neće mu više padat na pamet dolazit mi na vrata i ispitivat onoga moga naivnog muža.
- Ujmeisusoovosveto, vidi ove kolike kufere ima. Mogla bi prinosit konje u njima.
- To je Čiovka – povikaše Zrćani u glas i pohrliše pomoći Čiovki.

Pjaceta je potezala veći kofer iz kojega je virio grlić boce, a Twirl i Sredovječni su se natezali oko toga koji će pomoći Čiovki s drugim koferom. Kontrapiz je brojio blogere i upitao Jesmo li svi ?, a tada su se otvorila vrata terminala.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se