Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

eeeeeeee da

26. ožujak 2013 ob 01:12 | 33
Imao sam puno puno vrijednu punicu a bila je tek metar i lamica. No to je nije smetalo da se uhvati u koštac sa svim zadaćama i nedaćama pa bilo da je posao muške ili ženske naravi.
Kad god bi je ćer pozvala (već je bila udovica) doigrala bi, šila, čistila, peglala, krečila…nema što nije radila.
Porijeklom Švabica iz Nakova sa svojim budućim se upoznala dok je bila u logoru za vrijeme ww rata. On je bio s obzirom na godine angažiran tek pri kraju rata i bio je ranjen u guzicu. Kako baš tamo, pitali smo, jeli bio brisani prostor?
Ma kakvi, veli čim bi zapucalo a oni glavu u zemlju i guzica ostane stršit tako je i zaradio metak.
On je bio kus čovjeka pa me to podsjetilo da sam se kao dijete kad bi vidio velikog čovjeka i malu ženicu pitao da kako rade one stvari? Takoreći po njega viri preko 'bande od broda'.
No s godinama bilo mi je jasno da koliko god si dug još uvijek si kratak.

Jedan dan zakonita i ja otišli smo do Splita a Ona je ostala kući uz djecu i veli da će sredit stan a to je značilo totalna generalka.
I stvarno, kad smo se navečer vratili sve je bilo cakum-pakum i djeca na spavanje. No primijetio sam da nešto ipak ne štima, neobično se ponašala pa je ta promjena tražila i pitanje kako se osjeća?
Mucala je i veli 'ode ode… jarčinog tovara (bila je njena omiljena psovka) nešto nije dobro, nije s božje strane pokazujući na regal a onda se izvrnula na pod kao mrtva.
Odmah smo je ubacili u auto, susjedu zamolili da pogleda djecu i na hitnu. Tamo je nekako povrate ali i dalje nije bila 'svoja'.
Uslijedilo je vađenje krvi pa pregled interniste a potom i neurologa. Dežurni neurolog bio je moj dobar znanac pa mi je bilo zeru lakše.
Nije izgubio puno vremena na pregled nego me pozvao sa strane i objasnio situaciju.
Ja se uvatio za usta od čuda a on veli. ' šta je tu je, sad možete doma'.
Kad sam složio sličice u glavi složili smo i Nju na zadni sic i pošli doma.
Žena me upitno gledala zapravo to je bilo pitanje, nisam odgovorio. Šutili smo sve do kuće.
Zna li Ona da ja znam?
Zna li on?
Zašto neće da mi kaže?
Svi smo bili zabavljeni svojim mislima.
Tek kad smo je posjeli na kauč, zahvalili se susjedi što je pazila na djecu ja odem do regala i otvorim mini-bar oprezno da ne izleti kakvo onostrano biće s vražje strane.
Žena je šutke promatrala što radim i vjerojatno slagala sličice. A u regalu kako doktor i reče, stvarno nije bilo sve s božje strane, falilo je po boce brendija.
Samo smo se nasmijali i nikad više nismo spomenuli taj događaj.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se