eeeeeeeeee da

07. veljača 2013 ob 21:00 | 21
Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi nego da je kod Jure u Puzzleriji.
S radošću sam otišao do njega. Nenad mi je toliko puta pričao o Juri i njegovoj Puzzleriji. Frajer je otvorio lokal u kojem možeš doći i slagati puzzle. Napravio je specijalne ormare u koje smjestiš započete puzzle do sljedećeg dolaska. Ljudi se skupljaju, slažu puzzle i druže se.
– Kaj slažeš danas? – Upitao sam Nenada koji me je dočekao ispred Puzzlerije.
– Rit.
– Mmmmmmmm… Čiju?
– Kopački rit, perverznjače.

Ušli smo. Nenad me je predstavio Juri.
– Buenos días, seńor. Yo soy el Jura, el propietario.
– Nije ovo Španjolac. Ovo je moj prijatelj o kojem sam ti pričao.
– Onaj iz pritvora?
– Da. Taj.
– Pih… – odmahne Jure rukom i ode bez pozdrava vrteći glavom.
– Ne zamjeri mu… Planira nekakav biznis sa Španjolcima pa je sav u tome.
– On je engańar… I kakvo mu je to ime?
– Ideš sa mnom unutra? Malo ćemo slagati.

Nenad je iz svog pretinca u ormaru izvadio podlogu sa donekle složenom slikom.
– 1500 komada.
– Ja bih ih sve dao za jednog pravog komada.
– Ti si engańar.
– Ja? A ti si se ovdje primio ovog rita, namjesto da neku primiš za rit.
– Slaganje puzzli je filozofski akt. Slaganje puzzli je poput života.
– Kako misliš?
– Pogledaj ovu slagalicu. 1500 komadića tako jako nalik jedni drugima. Na prvi pogled je teško povjerovati da ta hrpica ima smisao. Na prvi pogled je teško povjerovati da ti komadići zajedno čine suvislu sliku.
– Pa imaš sliku sa strane koja ti pokazuje kakva puzzla treba biti.
– I to je ono što zbunjuje. U hrpi koju čovjek ima pred sobom ne prepoznaje se zadana slika. Treba vremena, živaca i volje za složiti sliku. A slaže se u pet koraka…
– Pet koraka?
– Treba najprije pronaći okvir. Kad imaš okvir sve je puno lakše. Potom treba komadiće razvrstati po nekoj sličnosti. Nikada nećeš precizno odvojiti jer će uvijek neki komadić zalutati kamo ne spada, ali će nakon tog razvrstavanja biti puno, puno lakše.
– Baš ti je, ono, malo teža filozofija…
– Slaganje puzzle započinje s lakšim dijelovima što su po nečemu drugačiji od ostaloga. Najlakše je prepoznati ono što je odmah prepoznatljivo.
– Ajde reci, genije, još ta dva koraka pa da i ja poduzmem neke korake odlazeći odavde.
– Neki dijelovi se mogu složiti promatranjem, uočavanjem dijelova što se povezuju, a ponekad jednostavno treba pokušati i vidjeti odgovara li ili ne. Konačno, jedino oni koji ustraju do kraja uvjere se da se u komadićima zaista nalazila slika. Slika što postane jasna kad se svaki komadić stavi na svoje mjesto.
– Ti si, moj Nenade, engańar.
Kad sam izgovarao tu zadnju riječ naišao je Jure. Razveselio se. Pružio mi je ruku i rekao:
– Buenos días, seńor. Yo soy el Jura, el propietario.
– E moj Hura…
A onda sam se okrenuo Nenadu.
– Možda je slaganje puzzli filozofski akt i predstavlja iskonsku životnu mudrost, ali svi vi u ovoj Puzzleriji ste budale.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se