eeeeeeeeee da

15. veljača 2013 ob 18:19 | 23
Noć.
Kiša. 
Kapi dobuju po olucima, slivaju se niz prozore i gube negde na pločniku. Radijatori rade punom parom. 
Vruće je.
Poneka terasa ili prozor otvoreni.
Krik iz jednog solitera budi susedstvo

-Moja pita! 
Tišina...
. Ujutro je jedna suseda, uzbudjeno pričala da joj je nestala pita koju je ostavila da se hladi na balkonu.

Noć. 
Još jedna... tamna... magla... ponegde se vidi kako kod nekog solitera sijalice zlokobno namiguju.Kišu zamenjuje susnežica...
Tišina. 
Magla upija zvuke. Prozori zatvoreni... pahuljice lepršaju po tepihu, i urlik:
-Moje prasence!...
Lupa i tišina... teška lepljiva, kroz maglu još strašnija.
Ko živi u soliteru, navinut je na sve, ali ovo još nije bilo.



Ujutro, počelo je da se šuška... nešto se dešava u našem soliteru. Hrana nestaje... neko pretura po stanovima... čudni zvukovi. 
Te noći, magla se povukla, oblaci se nadvili nad grad, Mesec na trenutak izadje, pa se i on sakrije. Iza prozora, pomeri se poneka zavesa, pomoli se neka glava, gleda u mrak.
Stražare...
Ništa! 
Da, da, vidi suseda sa drugog sprata, gde li je bila u ovo doba noći? A onaj sa petog, opet se napio, baulja, a žena ga ne prima u stan.
Tišina...
Krik:
-Videla sam ga, dodirnuo me je, histerično urla neka žena.



Ujutro... haos... suseda sa prvog kata, videla DUHA, a ona iz prizemlja, ne samo da ga je videla, nego ju je i dotaknuo.
E, sad da li duh može da se napipa, da li je mek ili?
Kakav je uopšte duh?
Nije ni važno.
Duhovi su se pojavili u našem soliteru!!
Predsednik kućnog saveta, ozbiljno razmišlja da prijavi duha kako turističku atrakciju, kad mogu Englezi, što ne bi i mi? Uveliko pravi planove, ukrstio prste i sanja budan.
Preko dana šale, a uveče... i nije... svi se zatvaraju, navlače zavese, ne otvaraju vrata. Sneg napadao pa prigušuje zvuke.
Sve je bilo tako "zamandaljeno" dok neko nije izjavio da duhovi prolaze kroz zidove.
-E, ne može, mi nemamo zidove, ovo je beton... ali...
Može, ne može, te noći nikom nije bilo svejedno. Svi su nešto videli, hrana je ponovo nestajala, a ima i prevrnutih saksija... duhovi... šta da vam kažem... užas...
Mir ne stanuje više u našem soliteru...

Tako je to trajalo, sve dok nisu prošli praznici, a kad se vratio iz vikendice Pera, i osuo paljbu na Luku, što mu nije hranio mačka Marka, pa je jadan mačak morao sam da se snalazi... nestali su i duhovi... nestalo je napetosti... ali i jedina naša šansa da nam soliter postane turistička atrakcija.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se