Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

eeeeeeeeee da

29. travanj 2013 ob 21:24 | 24
Pismo na "oni" svit
Dragi moj Pilipe!

Eto tako san te naslovila iako su mi se osjećaji skroz promišali
pa i ne znam jesi li mi više drag i bi li mi bijo drag da si još tute,
'oću reć da nisi beknijo. Tako ti i triba, skoro pa bi ti se na cili
glas smijala, da mi to dopušća moj kućni odgoj, a ne dam ni narodu
gušta. Znan ja da mi se smiju, naročito oni koji bi se smijali kad
bi vidili da te držin ispo ruke kad bi dikad išli u šetnju. Znali bi podbost
ono u smislu "drž' ga drž', oteja se on kontroli. Sve sam to gucala,
nisan dala nikomu do znanja da su meni vrlon poznate sve tvoje
putanje: večernji rad, nagli odlasci, pozivi u nijedna doba i da ne
brojin, ta, k'o da ti ne znaš o čemun govorin.

Puno san se puta u 'von svon životu priupitivala, koja je to vrsta ljudi...,
di god se pojavi krasan čovik, iz ruke bi mu pijo, a ono prema tuđin
ženan..., milina Božja, svako malo neku zašteka. Taki si ti bijo moj
Pilipe, svi te falili, svi se smijali na tvoje provale, bijo pojam poštenja,
ali te "lake ženske" eto dođoše glave.

Ma znaš šta, nije mi te ni ža', neka ti, to ti je kazna, od Boga u koga
nisi virova, ili od đavla u koga isto nisi virova, baš te dotuklo di si bijo
najtanji, a baren ja znan koliko si bijo tanak, baren meni.

Kad bolje promislin, koji te đava nosa okolo, ali ti u mene nije bilo,
uvik čovče mirisna, a volila te k'o Gospa Isukrsta, sve ti bilo na izvoli,
pa ne znan šta si tražijo, šta si se vata tuđi vešta..., nisan pametna.

Ajde mi reci, uh mene, šta'š mi reć, nego nako sama sa sobom..., kako
čovik u odmaklin godinan ne stavi ranpu na svoje ponašanje i kaže sad
je dosta, šta san švrlja, švrlja san, oslen ću živit u miru, paziću i maziću
onu moju paćenicu šta san joj cili život nabija roge a ona jadna sve to
podnosila. Sase pitan, šta je meni bilo potriba sve to trpit, šta nisan digla
sidro i ošla ća, dica su svakako naresla, a i boli nji briga za materine brige.

Moj Pilipe, neka ti ga baš, kad ti je snjon bilo slađe nego smenon, drž ga sad,
umisto da si lipo umro u svon krevetu i sa svojon zakoniton, ma..., kako bi te
samo oplakivala, a sad ti se naslađivan, nije li to žalosno.

Tuđa žena tuga je golema, govorila san ti ja, da si me sluša, 'ko zna, može
bit da bi i danas bijo snami.

U meni ti se da znaš mišaju razni osjećaji, prvo i prvo, cili život dica i
ja imaćemo repe, a radi koga, radi muža i ćaće, uvik će nas se bockat
kako si zadnji izdah napravijo u tuđem krevetu, zapalijo se on dabogda.

Sve se mislin bili ti uopće nosila cviće, (sviće ću palit nebili progleda bar tamo),
ovu crnu robetinu ću bacit čim zavrući, ne nosi ti crno ni ona šta ti je smrt donila.

Pilipe, ponašaj se kako triba, nemoj kad ja tamo dođen opet bude zavrzlama,
ma brige me, 'ko zna sukin će mene rasporedit, može bit da ti bude i malko ža.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se