eeeeeeeeee da

05. lipanj 2013 ob 10:06 | 73
slika 1568327

- Mama, nisam trudna!!! – povika Crvenkapica nakon što se popišala po testu trudnoće
- Falim te dragi Bože! – reče njena majka sva uzbuđena te nastavi – Nedaj Bog da jesi… ti na birou nezaposlena a ja radim u Kojnzuma za 2 iljade kuna, pa tob čeljade odgladi umrlo do podne!?

Bio je petak, posni dan što se hrane tiče. Crvenkapica je imala baku u ne tako bližem selu a baka bijaše majka od njenog pokojnog oca, dakle svekrva od Crvenkapičine majke. Nakon što se dobrano ispišala po testu trundnoće, Crvenkapica se iz wc-a izvuče navlačuć gaće i hlače.

- Dobro je mama, ipak nisam trudna!
- Bolje da nas metejor pogodijo neg tvoja trudnoća!
- Pazću majko skime u krevet lježem, jat velim!
- Pazćeš ti pičku maternu. Tebe lakše odvuć u krevet neg Kim Kardašijan! – reče joj majka te nastavi – Evot ovaj ekspres lonac pa ondesi onoj staroj rošpiji ručak!
- Misliš baki?
- Mislim Baraku Obami, neg kome neg toj staroj vještici!
- Majko, danas je posni dan a ti me šalješ da baki odnesem kuhanoga graha u ekspres loncu!?
- Ima unutra vratine odrezane u obliku ribe pa joj ti rec daj to riba! Što će stara kurvet… pardon… vještica znati što jede. Njoj je mozak odavno izlapijo! – reče Crvenkapičina mater te zapali cigaretu marke „Kolumbo“, zubima otvori pivo, nagnu gutljaj te reče Crvenkapici – Idi više, štos se ukopala ko inflacja!?

Crvenkapica je stavila na glavu svoju žutu kapu obukla rozi ogrtač te uzela ekspres lonac u kom bijaše grah sa vratinom odrezanom u obliku ribe. Izašla je iz kuće, otišla jedno dvjestotinjak metara dalje a ono taman udari kiša. Do šume je bilo jako puno za hodati te ona pomisli kako bi bilo dobro stopirati da ne kisne po silnom pljusku. Nije prošlo 5 minuta od njenog stoperskog palca u zraku, stade joj bijeli krajzler karavan. Sa suvozačevog mjesta se spusti staklo te se ču glas:

- Stopiraš mala?
- Jok, to ja volim držat palac u zraku kraj ceste! Pa normalno da stopiram!
- Doklen ideš?
- Došume! – reče Crvenkapica nepoznatom šoferu
- Upadaj! – reče šofer

Nakon što je sjela, G sila zaljepi Crvenkapicu za sjedalo. Malo se prestrašila, nogama uprla o pod a rukama grčevito primila za sjedalo… oko je bacila na brzinomjer.

- Mi sad idemo 280 nasat?
- Nije to ništa! – reče joj šofer, te nastavi – Znam ja i do 380!
- 380 nasat!? – zjevnu Crvenkapica od čuda
- Saš vidt! – reče šole te natjera auto na 380 km/h, te nastavi - Pa ne zovu mene džaba Čačo the Šumaher!
- Pa niste vi valjda onaj Radimir Čač… - jadna nije uspjela ni dovršiti, a auto je već skliznuo sa ceste probivši zaštitnu ogradu, štalu, trafostanicu, zgradu općine, štalu, kioska „Tiska“, štalu, štand za sabiranje potpisa za referendum o braku, štalu, farmu pilića, prasećak… te stade zabijen u kokošinjac. Crvenkapica bijaše u šoku te okružena sa 28 zračnih jastuka.
- Pička ti materina i tebi i ko ti vozačku dade! – odbrusi mu Crvenkapica
- Nemoš reći da nisi imala vožnju života!? – reče Čačo te ispljunu oveći busen perja iz usta
- Umalo poginu bez zrna baruta! – reče Crvenkapica, te se iskobelja iz auta.



Eskpres lonac sa grahom, našla je 600tinjak metara dalje. Sva sreća bio je dobro zatvoren, pa se ništa razlilo nije. Ostavila je Čaču iza sebe te onako šokirana od prometne, dočepala se šume. Šuma bijaše gusta… prava bukova šuma. Sunčeve zrake udarale su kroz ono zeleno lišće… lijepo je bilo. Šetajući kroz šumu, čula je iz obližnje krošnje pjesmu:

- ZOOOVIII SAMO ZOVIIII… SVI ĆEEEE SOKOLOVIIIII… ZATE ŽIVOOOOT DATIIIII…

Crvenkapica je po prirodi bila znatiželjna te se uputi u smjeru od kud je pjesma dolazila. Čim se je približila jednom ovećem bukovom stablu, iz krošnji joj netko dobaci:

- Kudaš ti mala sotim ekspres loncem? El to onaj što pišti kad prokuva?

Bili su to puhovi. Njih ravno 16 ležalo je zavaljeno u krošnji bukve. Neki su čitali Playboy, neki su pušili travu, a neki od njih pjevali.

- To ste vi puhovi, ja sam mislila da HDZ ima predizborni skup!
- Jebo te HDZ! – reče glavni puh te nastavi – Odi vamo gore, ima zečetine sa ražnja pa akos gladna da malo prezalogajiš?
- Nisam gladna, na dijeti sam pa žderem samo nekve jogurte i jabuke. Znaš kad tvrde stolce nisam imala već 2 godne. A otkud vam zec na ražnju?
- Neki dan došo zec pa navalio da nas učlani u SDP!
- I?
- Što „i“? Eto ga sad na ražnju! Pa mi puhovi smo otkad znamo zase stranački neopredjeljeni. A ti? Kudaš ti?
- A idem kod babe. Naprdila mi mater lonac graha da odnesem babi… pa eto… idem do nje.
- Jebla te baba, vamo odi ima i rakije!?
- Rakije!? – uzviknu ona
- Prepečenice… 40 gradi ima… ova te odljepi od zemlje ko hjustonačka svemirska raketa!
- Eto mene kvami! Dajde gutljaj! – reče Crvenkapica penjući se u krošnju

Nakon što se dobro oduzela, nastavila je dalje. Bilo je negdje 2 sata popodne. Teturala je šumom vukuć po podu ekspres lonac i pjevala pjesme Seke Aleksić… a onda začu:

- Sdande mala! Kud vrludaš ka palestinska projektilčna!?

Bijaše to vuk malo čudno obučen… donji dio trenirka, na nogama lakirane cipele u špic papak, za pasom onaj JNA vojnički remen, gore karirana košulja na pola otkopčana da mu se vide rudlava prsa na kojim se isticala tetovaža žirafe kako nogom šutira lava, slamnati šešir na glavi i čačkalica u ustima.

- Kud žuriš? – nastavi vuk
- Idem do babe?
- Štoćet taj ekspres lonac?
- Ribu nosim babi! – reče ona dobrano ošamućena od rakije
- Ribu!? – začudi se vuk
- Pardon… grah. Malo sam popila pa mi sve isti kurac… riba grah grah riba. Uostalom, ko da je bitno. Baba je ionako debela i masna pa joj svejedno što jede? Ta bi parkete pojela kad je gladna.
- Debela? Masna? – vuku iskočiše oči a sa usta mu poče kapljati slina – Što ti ne bi baki malo cvijeća ubrala a ne tako samo sa loncem do nje? – reče vuk nastojeći je zadržati kako bi se dočepao bakine kuće prije Crvenkapice
- Ma da jebem a ne da joj cvjeće ber… - nije ni dovršila, onako pijana srušila se na pod a ekspres lonac se otkotrlja par metara dalje

Vuku je to došlo ka naručeno. Onesvještena Crvenkapica bila je izuzetna prilika da prije nje dođe do bake i pojede baku. Odmah je sjeo u svog čipiranog stojadina sa 27 konjskih snaga i odmaglio u smjeru bakine kuće. Na retrovizoru mu visio plišani medo obučen u ličku narodnu nošnju.

Pomalo se počelo smrkavati kad se Crvenkapica probudila.
- 40 gradi!?!? Ovo ispod 50 nije, nema šanse!

Digla se, pogledom potražila ekspres lonac koji je već dobrano bio prljav, pun blata i lišća. Rukama je sastrugala ono blato sa sebe te malim ali sigurnim koracima nastavila dalje. Oko 8 navečer dočepala se bakine kuće. Bila je to mala kuća sa velikim krovom pošto je baka na tavanu imala apartmane koje je iznajmljivala Česima u tijeku turističke sezone. Ispred kuće spavao je pas Šarko. Šarko je jako volio Crvenkapicu no kako je spavao nije ju čuo. Nije ga htjela buditi nego ga je pokrila dekom koja je stajala sa strane. Rakija nije popuštala tako da je Crvenkapica bila dobro uzdrmana. Takva se nekako dočepala ulaznih vrata kuće, otvorila ih… i vidjela baku kako leži u krevetu.

- Bako, ja možda jesam pjana... al štot te ušerde strše ko u sove?
Baka je ležala u krevetu sa naočalama na glavi, čitajući Glas Koncila
- Dođde vamo, slabo te vidim... jebla te mati tako sitnu! - reče baka
- Čitala sam ja onu bajku Crvenkapca, ti nis moja baba tis vuk!
- Kaki vuk, ćaća te ludi jeba... es ti jope pila? Vamo dolazide, nevdim te ka ni Čačć semafore!
- Ne spominji mi Čačća, nema krozšto nisam proletla šnjime! Nego… štos tebi te očurde tako velikačke?
- Digla naočale u socijalnom pa mi kriva dioptrija… evo nevdim ka ni šišmiš. Evom u Glasu Koncila poster od Bozanća, a ja ga nevdim!
- Ne lažide me, tis vuk!
- Nisam vuk majka te jebala tako ludu! – zagromila je baka iz kreveta
- NE SERI! TIS VUK! – nije odustajala Crvenkapica

U taj tren otvore se vrata a na vratima stajaše lovac. Lovac je čuo prepirku između bake i Crvenkapice te je stao da vidi što se događa. Na ramenu je imao ganjc novog kalašnjikova kragujevačke proizvodnje

- Kakva je ovo galama, općina ga jebla!? – zagrmi sad lovac
- Lovče moj spašavaj me! – baci se Crvenkapica lovcu u zagrljaj
- Što je bilo? – upita ju lovac
- Babu mi poždera vuk… eno ga leži… vidi ga kolke mu ušerde a oči iskolačio ka da se iz minusa na tekućem izvuka!... to nije moja baba TO JE VUK!!!
- Ma ko je vuk majku vam jebem ludu! – zagrmi baka te baci poster od Bozanića prema Lovcu i Crvenkapici
- Sere lovče moj, to je vuk! Srela sam ga u šumi! Odmah sam znala da ide babi!
- O jebo sam ti milu majku – reče lovac te skinu sa ramena kalašnjikov, repetira, nanišani vuka te sasu rafal – RATATA-RATATAT-RATATAT-RATATAT-RATATATTA-RATA-TA-TA…KLIK

Cijeli šaržer je sprašio u smjeru kreveta u kojem je ležala baba, odnosno vuk.

- Crvenkapice moja, ovaj vuk se više nekani linjat! Ovo mu je bilo zadnje!
- Svaka čast majstore, izbušio si ga ko državni proračun!
- Ma koje!? Pa ja na 300 metara pogodim jabuku koju vrabac drži na glavi da neb sa 5 metara vuka! – hvalio se lovac

Odjednom, neko pukuca na vrata. Crvenkapica i Lovac se malo prestrašiše.
- Naprijed! – reče Crvenkapica

Vrata se pomalo otvoriše a na pragu glavom i bradom stajaše vuk.
- Crvenkapce, imaš možda kleme? Evom rikno akumulator na stojadnu, jeba sam mu milu majku, ni na guranje neće da upali. Crko mi, nema 200 metara od mjesta gdjes ti pala u nesvjest!? Imaš kleme?

Crvenkapica i Lovac se pogledaše u čudu… Lovcu od šoka ispade kalašnjikov iz ruke a Crvenkapici ekspres lonac.

- Pa krušna te mrva jebala Crvenkapce… ubi ti ja babu!!! - izusti lovac

KRAJ BAJKE

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se