eeeeeeeeee da :)

20. srpanj 2013 ob 04:06 | 18
Moj prijatelj radi, žena također radi, dica skoro pa odrasla,
a opet, nisu odrasla, ovisni su o ćaćinu džepu, još se
obrazuju, iako imaju obraza.
Rade intradu, ono da imadu za sebe; kunpiri, luk, kapula,
povrće, voćke (doduše to su loze), malo misto pa prijatelji
dobace viškova litnji darova u obliku voća svih vrsta.
Ipak šteka, nemase para, imalobise kabise primala plaća,
bar na drugi misec. Kako iđe zaobilaznicon triba je čekat
po više miseci, pojavi se ko misec u vodi, tek pokoji orepak
od nje, čovik bi se moga uzjogunit da dobije metnimo; cilu plaću.

Evo ti ih jedan dan, kolona rodijaka iz svita, onog udaljenijeg,
nebi čovik moga doplivat do nji da se sad zaputi, a moga bi
jedino plivajuć, ta nema sučin kupit kartu za vion.

Ne mogu reć da su se rastrčali od radosti, a i kako će, naš
narod je obika da goste dočeka punim stolom, da ga dobro
naide i napije, a oni jadni nizase nemadu, muka po Luki.

Skucalo se nešta, zahvaljujuć dobrim kulinarskin sposobnostin
domaćice (ono, iz ništa će spremit ručak), pa se malo i popilo
potla ručka i krenila priča.

Kod naske u Avstraljaa, puno radit, mi samo radit, a uređen tršafa,
mi dobar zaradit. Pa mi ovo, mi ono, red, rad, disciplina, a evo ti ih
svake godine na glođi mukte u rodijaka koji ne šife u urećena tršafa,
koji samo ponekad vide onu crkaficu ot plaća i to ne u dolori, čak ni
u švicarci, tek u kunican, odlete ti prije negolisi osjetio čari šuškanja
pod prstima. Ne snebivaju se potaracat sve isprid sebe, a navika
nosanja kesa "nema kot nas u Afstralja", tako mu je trošak samo
aviokarta i eventualni otlasak na plaša di skupo za popisdit.

Došli i domaćini na red da se malo hvale svojin životon, tute u nas,
ipak si svoj na..., ne znam na čijem, nema veze, ali tu si, baren si
operiran protiv nostalgije, nu, šta će ti nostalgija u svojoj kući.

"Evo rodijak moj, u nas ti je bolje nego u vas, vidiš, lipo se ide, pije,
saćemo i zapivat, ma raj na zemlji, samo je falinga šta ne primamo
plaću a iđemo na posa, a da slučajno mogu doć vami u posjetu, na
glavu bi se nasadijo a pršut biti prošverca da ne dođen prazni ruku.
Ima ova plaća i svoje prednosti, mislin ova šta ne dolazi. Lipo ti ja svake
nedilje navečer iđen leć ozaren, jerbo je sutra ponediljak, a ponediljkon
su promjene, kad jesu. Dođen ponediljkon na posa ko i ostali, tihi, mirni,
puni neke potajne nade, oće li bit ove nedilje (ponediljkon se to zna).
Pozove nas derektur i mi odma na faci vidimo šta je, čin je on otromboljen,
okreni kosti i ajde di si sta, do drugog ponediljka, a ako mu brci titraju, e
situacija je za pismu. Rodijak moj, stvar ti je u čari neizvjesnosti, nema te
Australije koju bi ja zaminio zavu moju lipu neizvjesnost, ovo nadanje, to ti
je ko kad uplatiš listić za Loto pa čekaš sridu navečer, ma više od toga.

Tako ti mi živimo u nadi, puni očekivanja, jerbo bi mogla doć, a ako dođe
pokrpit ćemo neke od rupa, dat dici da imaju za prugu do mista di se
školaju, uđemo i u dućan štagod kupit, od želje, pa tako isponove.
Pa ćeš mi ti reć da je u vas bolje, nije pajdo, neizvjesnost, ona slatka,
obogaćuje dušu ljusku, čeljade nije sebično, ne broji pet puta plaću, šta
ima brojit kad je nevidljiva, ne bi ti da moju nedilju kad pođen leć za sve
tvoje dolore, od koji usput rečeno nisi u stanju rodijaku kupit bocu nečega.

Potpisivan se da bi ovako živijo još pedeset godina, neman stresova, samo
slatka neizvjesnost, koja nećete virovat isto dikad štagod kapne.
slika 1682363

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se