eeeeeeeeeeeee da

03. studeni 2013 ob 02:14 | 23
slika 1576266

TAKSIST
„Meni govorite?“, reče taksist.
„Da“, odgovorio sam. „Koliko bi me došla vožnja do Dugava?“
„To ovisi. Trideset. Četrdeset kuna. Možda i malo preko.“
„Može.“
Sjeo sam u taksi. Bilo je to jedno odo onih vozila što do 60 km/h vuku na struju, a u većim brzinama guraju na benzin. Zanimljiva novotarija, ako mene pitate.
Čim je vožnja počela, taksist je otvorio usta i započeo:
„Ovo ide na struju.“
„Znam“, rekao sam.
„Ako ne prijeđem 70, uopće ne vuče benzin. Zadovoljan sam. A zapravo i nisam. Nije to isto kao benzin. Ne vuče jednako. Startnost je stvarno jadna. A mislim si, što će mi startnost, ja sam taksist, nisam Niki Lauda.“
„Miki“, ispravio sam taksista.
„Što?“
„Ispravno je Miki, ne Niki Lauda. Sedamdesetih su godina na ovim prostorima svi govorili Miki pa su nas automobilistički stručnjaci ispravljali misleći da se zvijezda Formule 1 ne može zvati isto kao i lik iz crtića. Ali naša zabluda bila je zapravo istina: Lauda je Miki.“
„Možda je Paško Lauda, he-he“, reče taksist. „Htio sam reći to da ta struja… ne, nikako nije isto. Mogu pričati što hoće, ali nafta je nafta.“
Taksist je zašutio na neko vrijeme. Prošli smo Svačićevim trgom – bacio sam pogled na čuveni, jedva korišteni javni zahod – na pola je puta, znao sam to iz povjerljivih izvora, da ga zapišu u popis spomeničke baštine, zato ga se valjda i ustručavaju zapišavati. Zatim Miramarskom, ispod podvožnjaka, usko grlo, pa Vukovarskom do Bandićevih šedrvana. Tada je taksist ponovno progovorio:
„A druga velika mana električnog pogona je – kabl. Znam, neki koriste akumulatore, ali oni su meni jednostavno preskupi. Struja iz sustava jednako je kvalitetna, a uštedim i do 20%! Ali, naravno, događa se sljedeće: ja vas sad odvezem do vaših Dugava, vi meni lijepo platite i odete doma ili gdje ste već krenuli. A ja moram natrag, baš točno putem kojima sam vas dovezao, moram voziti polako, tragom produžnog kabla, namotavati ga natrag na vitlo! To zna potrajati i po dva sata. U tih dva sata ja ne mogu nikoga voziti. Čisti gubitak, a akumulatori su preskupi! A znaju se i svakakva sranja desiti. Naiđu klinici pa mi lupaju po autu, a moram voziti sporo. Neki put neki huligan iz čiste obijesti, neiživljenosti neke, presječe kabl i onda ga poslije moram lemiti. Ili ukradu, i po deset metara da bi prodali bakar. Da a ne govorim o prljavštini – svaki put moram kabl brisati kao da je prošao kroz kanalizaciju. Jednom će se valjda naći netko i počistiti sve to smeće s ulica.“
„Ostavite me tu na stanici“, rekao sam jer smo doista stigli do mojega odredišta. „Koliko sam dužan?“
„Neka bude 23 kune.“, reče taksist.
„Ali rekli ste 30 do 5o kuna.“
„Kad nisam uključio taksimetar na vrijeme. Jako sam smotan ovih dana. A sad još, kako rekoh, moram i kabl namotavati.“
„Gdje vam je taj kabl, ja ga nigdje ne vidim?“
Taksist se uputi stražnjem dijelu automobila; čučne i uhvati lijevom rukom batrljak kabla što je virio našte auspuha.
„Majku im njihovu, vidite vi ovo! Na semaforu su mi ga presjekli, idioti! Kako ću sad natrag? Nemam ni kapi benzina.“
„Kako smo uopće stigli dovle?“, pitao sam.
„Vrag će ga znati: valjda se spontano sintetiziralo nekakvo biogorivo. Ili sam presnažno vjerovao da stvar radi kako treba.“
„Ali…“
„Ali sad je gotovo. Sad više ne vjerujem.“
slika 1576267

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se