eeeeeeeeeeeeeeee da

26. siječanj 2015 ob 02:22 | 35
slika 1891912

Sad da ne baljezgam dalje da se vratim na priču. Bili Mirko i Slavko….
MIRKO
On se volijo redovito grebat o mene za crtane romane. Bijo je pešes godina stariji omene i uvijek bi mi složijo neku priču kako bi mi izmuzo stripova. Ja sam tad imo četrnajstipo godina i već sam počo polako drkat. Mirko je izgledo tada meni staro, imo je brkove požutjele odima, žute prste i krezave zube s kojima je stisko poludogorjelu cigaru u žvalama. Počo bi priču, znaš mene crtani romani ne zanimaju ko tebe, ja to pročitam pa bacim. A kako omda da ti posudim na čitanje kati to bacaš, pitam? Ma tebi ću vratit, jebigakurac znam da ti to voliš. Je kitu vraćo, a i ono što bi mi vratijo to je bilo zamašćeno i falilo je par stranica iz sredine. Samo bi reko, ja volim kad jedem čitat, a i volim kad serem čitat pa mi usfali papira pa ja iskinem par strana iz sredine,a što se sekiraš ijonako sve skužiš na kraju.Naravno da mu nakon toga više nisam posuđivo stripove iz svoje kolekcije.

SLAVKO
Slavko je bijo moje godišće i volijo je drkat više omene. Slavko je drko i kabi šeto ulicom čim bi vidijo neku dobru picu. Nikad nisam s njim volijo ić u kino gledat slobodnije filmove, oma bi ga vadijo van i treso. Jenom mi je reko, aj mi daj romana da čitam, al' one koje ne skupljaš ne znam da li ću ti vratit. Pošteno s njegove strane i ja sam izabro ono što nisam baš skupljo ijako sam čito pa sam mu davo kolekciju Velikog Bleka iz Lunovog Magnus Stripa punu najlon vrećicu.


EPILOG
Mirko mi nije dugo dolazijo kasam ga odjebo i omda se jednom pojavi na mojim vratima. Počmlje moljakat da mu dam romana i da neće više brisat dupe s njima i kako će ih čitat dok ne jede…Nikako da ode i sjetim se ja kako sam Slavku davo one stripove pa mu kažem, aj sačekaj, odo do Slavka njemu sam davo neke pa ako je pročito daću ti. Otrčo ja do Slavka pošto mu je kuća par metara dalje omene i pitam ga jel može mi vratiti te stripove. Slavko se sve neš nećka, te ih ima al' mu je nevugodno vratiti mi. Pitam ja zašto, a on mi šapne. Pa to je super, baš to mi treba, kažem sretan. Slavku niš nije jasno te ode i donese mi stripove u najlon vrećici. Dam ja Mirku, a on sav sretan, super Veliki Blek, to baš volim čitati.
Nakon par dana sretnem Mirka i pitam ga kaki su crtani romani. Kaže on, dobri su skoro sve nisam čito samo su malo uljepljeni, a neke stranice nisam ni mogo odljepit. Ja se uvatijo smijat, a pita me on zašto se smijem? Znaš ti zašto su ti stripovi uljepljeni, pitam ga? Ne znam, zašto? Pa Slavko drka k'o stoka i omda svršava u Velikog Bleka, jedva izgovorim od smijeha.
- Nemoj zajebavat? – pogleda me onako začuđeno.
- Ne zajebavam, odgovorim sve ne mogu doć sebi osmijeha.
- A ja sam to čito dok sam jeo..
- A jebga reko si da nećeš… A jesi i kido stranice pa briso guzicu sa stripovima?
- Jebga, jesam, odgovori.
- To ti dođe na isto koda ti je svršijo u guzicu, sad se već kidam osmijeha.
Jeste da me je nakon toga Mirko ispizdijo, ali mu više nikad nije palo na pamet pitati me „romana“, a kasam Slavku ispričo on se valjo osmijeha. Kagod bi Mirko prošo mi bi mu vikali: Mirko pazi metak, misleći pri tom na Slavkov kožni pištolj kojim je puco po stranicama Velikog Bleka Stene. Nekad bi utekli, nekad bi nas Mirko stigo pa nas našamaro, nekad ne bi…
I dan danas sretnem Mirka, lagano se nasmijem kaga vidim, al' mu to više ne spominjem. Slavko već odavno nije s nama… Za sisvete mu znam zapaliti svijeću usput kad odem na grob druga Starog i drugarice Stare…
slika 1891911

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se