eeeeeeeeeeeeeeeeee da

29. svibanj 2014 ob 04:05 | 36
slika 1487129

OPANCI MOJE BABE
Moje misli putuju u prošlot, u prostore kojih više nema, pod nebo
pod kojim je sve bilo ili je izgledalo kao u nekoj ravnoteži. U bivšem
(nema ga više) zaseoku u dalmatinskoj zagori, životna minijatura, 
pred kraj dana, nakon obavljena posla na njivi, skuvana mlika u kotluši 
od pomuženi' ovaca, na oklopnici guvna, tu, na klančacu, u onom istom
dvorištu prid pragom svoje kuće, napunjene žamorom unučića i ostale 
čeljadi, moja baba skida faculet i plete svoju srebrnu kosu u pletenice,
zlatom joj se pozlatile, k'o i toplo sunce na zalasku toneći iza vrha
sv. Jure, koje zlatom ljubi sidine u njenoj raspletenoj kosi. Dobro je 
otvorila oči, pogledom prateć doli u dubinu doline, di joj se k'o na dlanu 
pokaziva' najveći broj razbacani' zaselaka njena velikog sela, da joj
šta ne bi promaklo. Svako kretanje ljudi, stoke u planinu, iz planine, poljem 
ili ritko prolazećeg teretnjaka prašnjavon ceston, tema je za večernju 
priču ili za sutrašnje raspitivanje. Zašto i kud ljudi iđu, da nisu slučajno 
u tuđu ogradu ušle ovce, odakle praši ono auto.? Okom sokolovin s
orlovski' visina, malo toga joj može promaknit'.

Moja baba je bila skromna i poštena žena, ne baš uvik tiha, ali za zaštitit
svoje, osobito bližnje premca joj nije bilo. Ne samo od ljudi nego i od strašne 
'ladne bure koja bi derala priko obronaka Biokova. Posebno je čuvala mušku 
dicu, pipliće svoje. I pod vuštan bi nas znala sakrit da nas ne bi prosviralo. 

Svađe među ženama u susidstvu su bila ličenja duše, istjerivanja na čistac
baš svega, bilo krivo izgovorene riči, otkinutog grozda, prilaska kroz ogradu 
di to nije predviđeno, ili odsičene grane duba i jasena za piću ovcan. Povišeni
tonovi su često odzvanjali stranon. 

Baba je živila i radila pošteno, živila skromno, u skladu s prirodom, pletuć opanke
za svaku nogu. Nasuprot otimačima iz svi' vrimena stoje ljudi, ljudi koji cijene svoje,
a u tuđe se ne mišaju. 

Za Uskrs, prolitnje svece, k'o i za vrime svinjokolje babi bi stizala sirovina. Donose 
joj materijal friško derane, još krvave i pomalo smrdljive kože koje ona dobro nasoli,
zamota, optereti, pusti koji dan da sol učini svoje. I dok sol čini svoj posa', baba s
tumperinićen, kosorom i lukićem odlazi u ljut tražit tanke izdanke ili grane.
Prolazila je kroz sav gustiš i kudrava ljuta brda da bi našla grane, baš one najtrnovitije
drače kovrljače, od kakve je i Isus krunu nosio, jer su te grane koliko najkrvavije, valjda
i najžilavije. Babi drukčije nisu odgovarale, a vjerojatno ni Spasitelj druge ne bi 'tijo.

Usikla bi pruće, uprtila brime i donila kući, sila na stočić tronožac na dvorištu pod
kostelom i tu sideć s neizbježnin pogledon na selo ispod, onin istin tumperinićen,
dobro oguli svaku granu tako da od trnja i kore bude čista. Zatim donese one zamotane
kože, razmota ih, očisti, uštavi i na kraju razapinje k'o runjava jedra. Onako razapete
na šibe u križ, izgledaju k'o štitovi primitivaca iz prapovijesti. Kako je kože potrebno
dosušiti, prostire ih po dvorištu ili obisi o kostelu da se njišu na vitru koji dolazi s obližnji' brda.
Kad se kože dobro posuše, nakon nekoliko dana onako ukrućene zguli svaku dlačicu britvon.
Riže na tanke trake, opute, koje će posli' plest, motat i od nji' stvarat opanke. 

I tek sada kad je danima pripremala i obrađivala sav potribit materijal, pristupa pravom poslu.

U staroj kužini a i u konobi koja je služila i k'o spavaonica, ima drvene kalupe za svačiju nogu,
mali taban i deblji đon, uz komin, vatru i dim baba počimlje plest čaroliju.

Izravnani komad žice od lumbrele njoj je igla a oputa konac, ruke su stroj, a srce gorivo.

Plete baba opanke strpljivo i vješto, bez puno priče prsti rade, ali kad zatriba ni jezik nema
odmora. Provuče pa izvuče, zariže onim tumperinićen, pa opet provuče, izvuče, opliće, 
zapliće, uvrće, prepliće, provuče pa izvuče i tako stotine puta, sve u krug i po redu, tu i 
tamo mrvu čekićem omekša i ulipša sve dok opanak nije gotov. A to je tek livi, desni će čekat 
sutra ili neki drugi dan. 
Svojin čvornatin i otvrdlin prstima pripliće baba opanak za opankom, opanke svi' vela, dobro 
pazeć da ne budu velika zavrnuta kljuna. Jer, baba otimače nije volila, znala je k'o i svi drugi
pošteni ljudi, skromni, da svit nose oni čista srca i vridna dlana. 

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se