eeeeeeeeeeeeeeeeee da

02. lipanj 2014 ob 03:19 | 18
slika 1821394

Pod stresom
"Kuc, kuc, mogu li ja unutra" gotovo nečujno prozbori
žena neodređeni' godina, na vratima jedne ordinacije.
"Samo uđite, evo baš sada nema gužve, uđite, sjedite
i recite". 
Ona se savila gotovo do zemlje, jedva hoda, a zbunjena
ne može ni progovorit. Nije baš često kod likara, sve do 
zadnji' par dana bila je potpuno zdrava. 
Šuti, pogled uprla u onaj ulašteni pod, kad se doktor oglasi:
"Gospođo, pa recite pobogu, ne znam ja što vas muči ako
mi ne kažete, nema straha, do sada su odavle uglavnom 
izlazili živi".

Ona ustade i počne objašnjavati, pokazujući od glave do pete
bolna mista: "Evo moj dokture, di god pipnem, ruke, vrat, leđa, 
naprid, nazad, ma nema centimetra di me ne boli. Ja van ne
mogu objasnit di ni šta kad me boli svaka mrva, čini mi se i kosa
na glavi". Potpuno se uživivši u svoje boljke počne nekontrolirano
rukama pokazivati dio po dio svog dokusurenog tila. 

On gleda, baš mu i nije jasno, ne zna čovik odakle bi počejo, nije
lako kad pacijenta boli baš sve, ajde ti pogodi uzrok, božemiprosti,
k'o da mu je na pregled došla Lipa naša, svi organi uvatili bolest.
Kad se malo pribra, ispotiha je upita: "Aaa gospođo, oprostite, da 
niste vi možda pod nekim stresom, zna se dogoditi, kad je čeljade..."
Nije dopustila da dovrši nego krene prema njemu, samo šta ga nije 
zagrlila, ali zakoči: "Ajme dokture moj, kako ste pogodili, pa niste vi
džabe t'like škole završili, eee, ima Boga, a ima i pametni' likara".

Začuđen reakcijom on priupita: "Pa možete vi slobodno reći o čemu 
se radi, tu sam da pomažem ljudima, a danas manje više, puno ljudi
pati od posljedica stresova". Ona ma'ne i nastavi: "Lako je meni za 
druge, druge su pametne, ne rade to šta ja radin, cila dva dana moj 
lipi dokture ja san tapete tresla i klofala, a sad zamislite koliko je toga,
iz pešest soba i tinela, sva san ja to svojin rukan..., di se jadna neću 
strest. Nego, kad smo utvrdili ošta je to meni, de vi meni dajte štagod 
da mi uminu bolovi, čoviče, ničeg svoga se ja dodit ne mogu, to k'o 
da su žive rane. Nego dokture, isto meni malo začudno kako ste vi 
odma', k'o s nokta pogodili šta je meni, da niste vi more bit prolazili 
isprid moje kuće dok san ja tresla", osmjehnu se, valjda u nadi da je
pomoć na pomolu. "Ma ne gospođo draga, ni slučajno, taman vam ja
zvirkam okolo tko što radi, nego onako, baš ste mi djelovali stresno."

Kako bilo, doktor je napisa' ricete, da' joj upute i preporuku da par dana
ipak ne trese, neka malo odmara, sve će to proć, ona je zdrava žena. 

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se