Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

eeeeeeeeeeeeeeeeee da

24. srpanj 2014 ob 03:15 | 55
slika 1558568

U početku bijaše Cica.....

U našoj zgradi, u stanu 37 živjela je gospođa Dragica. Bila je sama, imala je mačku Micu i dva kanarinca. Gospođu su inače zvali „drugarica Dragica“ jer je bila neka funkcionarka. Ja nisam znao što je to funkcionarka ali zvučalo mi je nešto ozbiljno. Ona je isto bila ozbiljna ali ne stroga. Bila je mila i draga, i volila je dicu. Dica smo je zvali teta Dragica, a najbliži susidi sa kojima je pila kavu i bila na Ti, zvali su je, onako intimno, Cica.

Nisam još išlo u školu kad san prvi put čuo da je zovu Cica. Taj dan san dotrčo materi i sav zadihan reklo: »Mama, mama, drugaricu gospođu Dragicu zovu Cica«. Meni je to bilo smišno ali nisan znalo jel se smin smijat jer su svi oko njenog fukcionarstva bili ozbiljni samo se je ona tome smijala i govorila da gaji fikuse i zbog toga je fikusarka. Ja nisan znao ni što je funkcija ni što je fikus, ali san znao što je cica.
Mama mi je tad objasnila sve o akcentima i vokativima i prvenstveno da Ciiica nije cica i da moran mučat jerbo drugarici nemoš reć cica.

Akcenat gori, doli, meni je to bilo smišno jer ženu zovu cica. A još mi je smišnije bilo kad san pomislia da bi je mogli zvati i drugarice Dojka. O ton san muča jerbo su se moji doma držali za glavu od svih mojih ideja. Kako je ta mašta u mene svašta radila, onako nekontrolirano, nisan moga izdurat, pa san gledao u drugaricu Cicu i kontao jel joj smim reć cica. Jedan san se dan okuražia i reka: „Znaš gospođo drugarice Dragica, tis' men' jako draga. Jel' smin ja tebe zvat onako kako te zove oni susid - Ciica?“ (Dakako da san pravilno naglasia)
Nasmijala se je i rekla da mogu. Onda san ja njonzi reka, da ću je zvat, jer mi je jako draga, 'draga Cica' (ovi put san naglasia dalmatinski).

Samo se je nasmijala i nije ništa rekla. Nisan znao oli se je jidila zbog toga ili jon je to bilo smišno, ali nikad ništa nije rekla. Njanci grubo pogledala. A i ja san se trudia da pred drugiman ne govorin cica, pa bi je samo kad smo bili sami zvao - Draga Cico.

Sitia san se je ovih dana kad je krenila ona sapunica na rtl u sedam - Barbika i Ken u carstvu obaveštajnih čula. Ken znan da je muzičar, prva frula države, a ona teta mi je bila poznata, pa san pitala Luiđija:
„Jel ota Barbika ona šta je sunčala cicu u Briselu?«
Luiđi me je blido pogleda sa velikim upitnikom, koja Barbika i koja Prva cica Brisela?!
»Ma, ona šta je dojila dite od dva miseca i radila evropske integracije.«
»A, ne znam. Može bit.«
»Ajme meni, a zašto te iman, sve moran sam.«

Sićan se da je ta KaoLinda ondin dojila dite na poslu. Meni se je to činilo hrabro i za Rvacki mentalitet super napredno. I evropski parlamentarci su je gledali sa divljenjem. Svi smo se divili. Žena je uznapridovala ovo naše malo selo i pokazala svijetlim primjerom (doslovno), da je cica sveta stvar, a ne samo igračka u rakaman mužjaka i radno sredstvo u ustiman diteta.
Dojenje je jako važno za povezivanje sa ditetom i to se ne smi zakasnit da ne bi došlo do otuđenja, emotivne nezrelosti i bla, bla, bla. Cica konekting pipl.

Na početku bijaše cica.

Kad se rodi dite, ni oči ne otvori, a već ga dadu na otu cicu. Jedino što o životu zna je cicati. Poslin par dan, ne zna ni kako se zove, ni di je sjever, ni di je jug, ništa ne zna. Ali začuda se zna orijentirat - po cici. U svakog čovika će nać cicu. Oto 'orijentiranje po cici' prati muške cili život. Možda neće naći svoj Put, možda će i posustati na životnom putu, ali cicu će uvik nać'. Nima te cice koju muški ne bi naša, i u mrkloj tami, i po suncu i po kiši. Bilo kuda, bilo kada, cica svijetli ka svitlo u tami.




»Luiđi, jel smin ja pisat cica?«
»A zašto ne bi moga?«
»A šta ja znan, vulgarizmi i to. Jel se smi?«
»Ma, koji vulgarizmi. Cica je nešto najlipše na svitu. To je čudo prirode, u isti mah i meka i tvrda…« zanilo Luju i afanalo ga ka da je Frano Lasić – pa kamen gori, val se pjeni.
Mislin si ja, čudo, a? U isti mah i tvrdo i meko? Men ti to Lujo nije čudo. Samo šta san ja mislia na nešto drugo, ne na cicu.



Vratimo se tom dojenju. O tome van svi mučiju. Vidiš one reklame nasmijanih mama, dice i svi sretni šta dite cica. Je. Lipo. A svi mučiju da to zna bolit. Žena se navikne, a onda zaboravi, ne pridaje važnosti, … dođe drugo, treće dite, ne sića se više. Sve zaboravi.


I sad svaki put kad vidim sunčanje cica mladih mama u javnosti, ja se sitim tih sretnih dana.

Ali sve je dobro, kad se dobro svrši. Skužajte na francuskom. :D
Dite je ozdravilo i poreslo, krateri su se zacijelili. Sad san ka Al Paćino u Scarfacu, više je to Scarboobs.

(ček da izbrojin slova. Malo je, mogu još :D )

Dojite i dite će van bit pametno, dojite i povezati ćete se sa svojim ditetom, dojite i dite će van emocionalno biti sazrelo, dojite… i dojite. Ako dojite, dite će van biti supermen. Hebeš kripton, cica je zakon.

»Djeca koju dojite imaju ljepši osmijeh.«

Molim?!
Dica imaju lipši osmijeh. Lipši osmijeh?!
Ajme, majko što bi tek bilo da me je mater dojila.



Drugarica Dragica iz stana 37 nije imala dice ali je imala lijep osmijeh. Cicu nikad nije sunčala, ni privatno ni javno. Meni je bila draga. Bila je topla, mila i pametna. Nikad se nije ljutila, uvijek je bila pomalo nasmiješena. Taj njen osmijeh vabio je poglede. Muški su se okretali za njom. Ne znam jeli to bilo zbog osmijeha ili zbog dobrih cica?!
slika 1438246

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se