gix

24. rujan 2012 ob 04:03 | 31
KAKO JE KLAUS SPASIO ŠIBENIK 4 (the final battle)


16:30 (2 MINUTE PRIJE)

'A diš ti sa'?', pita san Milu koji se po glavi poliva vrućin radleron i vozija ka manijak.
'A di? U Bosnu! Kad se ova nesritna država uzasere protiv nas vitezova znaš da svi bižimo u Bosnu! Tamo nan svi morete popušit' kurac!'
'A štaš sa menon?''
'Tiš samenon u Bosnu i tamo ču te nedi puštat...na nekom proplanku... Koji češ mi kurac? Nisi opasan! Ma šta ja znan možda te i ubijen…ma zapravo kako ti očeš…''

''…dž-dž-dž-dž..(nabrijane gitare)…
IZLIZANE TRAPAR'CE, KOŽNE ČIZMICE…
USIJANE KACIGE….''

Cisterna je pičila 120 km/h.
Mile je kendao glavom u ritmu Islamovićevih urlika.
Pretjecao je sve živo i neživo, uletao u škare, vozio cik-cak, a iza cisterne se naredalo desetak automobila sa policajcima u civilu plus vozilo hitne pomoći. Svi su skinuli košulje i ostali samo u potkošuljama kako Mili od pogleda na uniforme ne bi skočio tlak.

U prvom automobilu sjedili su Duvalović i Latinović.
'Vrag ga zel! Kakvo sranje će napravit!', vrištao je Latinović.
'Kakvo sranje? Pa ne zna da ga pratimo.', reče Duvalović prolazeći pored tabele 'Unešić'.
'Ne brine mene taj kreten već HPB, moj Robert, HPB. Kladim se da budala ne zna da je domet odašiljača 15 kilometara. Kad se bude izgubil signal HPB to bude prepoznal isto kao da mu je srce stalo.'
'Pa šta bi moglo doć do eksplozije?', zapita Duvalović panično.
''I to ne jedne, pazi št…''

Detonacija!

'Ili grmi, il' se zemlja trese, il' udara more u brijegove, niti grmi, nit' se zemlja trese, nit' udara more u brijegove' već je nešto puklo u pičku materinu.
Jakost je bila tolika da su se one vjetrenjače-elektrane trenutno zaustavile, a
ogromna neonska tabla 'MAXI' je preletjela brdo i završila u tvornici avionskih motora u Brodarici.
Za tablu je bila zalijepljena potpuno garava mačkica u zaigranom položaju…

16:33

Čuvši esplozije Mile je trenutno problidija ka krpa.
I prvo smanjija muziku.
A onda ugasija.

Ne znan koji kurac ljudi idu stavjat esplozive umisto da doma supaju kruv u tečicu s mlikon.
Sa mu je krivo šta je toliko toga razorija, a cilo vrime je mislija da je opasan frajer.
Najobićnija piška!

16:52

Saobračajna trista metri ispri nas.
Neki pijani tukac se s kamijonom zalipija u bankinu i okrenija na bok.
Vozija je voče i povrče.
Cesta zakrćena kumpirima.
Kolona autov.
Rotirke.
Špalir policije.
Mile zaustavija cisternu.
Vadi me vanka.
Moli me da mu dodan pištoj iz pretinca da mi ga turne jope u usta.
Ja san se izvija i uzeja uzija ali umisto da mu ga dan….
Skupija san svu hrabrost koju san ikad ima i….tuta forca ga opalija nogon u jaja.
Fljasnilo je ka da si zalipija šnicelon o zid.
Raskrećile su mu se oći i zacrvenile uši.
Od siline udarca meni je pukla japanka.
Onda san mu tija toliko toga reč ali mi fali fond riči pa san ga zalipija čelon u nos.
On je blenija u me i drža se za jaja i krvavi nos i poćeja je teći prema minskon polju.

Ja san se prvi put u životu osiča velik ka moj veliki idol veliki blek.
Preplavila me sriča.
Ka dan san jeba.

16:54

Kad je Duvalovič vidija šta se desilo oma se zatrća za njin.

Latinovič je vika:'Roberte, vrati se tam je minirano!'
Ovaj je bija toliko bisan da ga ni bilo briga ni za mine ni za pištolj u Milinoj ruki. Samo ga je tija naprobijat kako nije još nikog u ciloj svojoj karijeri.
S obziron na svoje godine teka je ka zec.
Pretrćali su jedno dvista metri i Robert ga je skoro sustiga a onda se Mile šupak okrenija i zapuca na starog ćovika.
Metak je proša dva pedlja od Robertove sljepoćnice a onda je ovi skočija i uspija uvatiti Milu za noge.
Pa je koliko je dug i širok, a Robert ga je poćeja cipelarit ka lud.
''Šta je, đubre? Leža bi a ne bi radija milu ti mamu jeben! Svi vi #&?+*## !!# (jedna jako ružna psovka) jedete govna majku vam jeben u pičku !'''

Mi smo gledali s ceste, a Pjotr Puškin je iša od jednog do drugog policajca i molija pušku al mu je niko nije tija dat pa je ovaj počeja ljutito kričat po ruski.

Milina glava je bila prekrivena krvinon jer mu je Robert polomija sve zube.
Tuka ga je šakama i laktovima i kolinima i petama i vrhovima postolov, a naša je i neku granu pa ga je malo mlatija i s njom.
''Sutra iden u pemziju! Platičeš mi za sva ona govna koja mi seru po glavi cili život. Majku li van jebem bandicku!''
Mile se nekako uspija digniti i jedva je staja na klimavin nogama.
Okrenija se kada če uteć, a Robert se ka mlada leopardova ženka odrazija više od dva metra u zrak i iz trostrukog okreta ga spetlakturarno zalipija petom u donju vilicu.
FLJAS!
Od siline udarca Robertu je odletija postol.
Vilica je škljocnila, krnjavi zubi su se rasuli po travi,a Mile se skljoka ka prazna vriča.

Robert ga je od dragosti pogodija još jednom nogom u rebro.
Nakon toga mu je stavija lisice…i opalija mu još jednu triščicu.


S ceste se čuja aplauz i jedan mladi preplašeni policajac se od sriče zateka prema Robertu ali……………BUUUUUUUUUUUUUUUUM….. nakon jedno pedeset metri siroće je raznila mina, ali ga,sriča, nije puno raznilo pa su ga grobari dva dana kasnije obukli bez problema.



00:15

Robert se nekako dovuka do kuče u Meterizama.
Od umora je jedva diza noge.
Bija je na hitnoj, pa u policiji, pa je mora dat miljun izjava novinarin…
Kolege su mu u kancelariji namazali stolicu sa lipilon ali im je fora propala jer do kancelarije ni ni doša.

Sa ženon i unucima se čuja se bar dvajset puti kako bi in potvrdija da je sve okej.
Bili su u Vrpolju kod njegovi matere i oca, a njemu se ni dalo ič do Vrpolja nego in je ćvrsto obeča da sutra ćin se digne ide oma kod njih i vodi ih na kolaće i odojka, a navečer ako bude moga, i u kino.

Ispri kuče ga je malo ćudilo zašto mu ne gori ona plafojera iznad vrat ali je isto nekako uspija napipati kvaku i gurniti ključ u bravu.
Tija je upaliti svitlo a ono ništa.
Nije radija ni frižider.
Bilo je mraćno ka u šupku.
Nekako je naša katridu i dovuka je do ploće s osiguračin, popeja se i osjetija pod prstima da je fidova doli.
Diga ju je, a onda je na ploči sa osiguračin nešto jako zajiskrilo.
Robert se trznija, izgubija ravnotežu i opalija tuta forca glavon o staru ukrasnu singericu.
Mrak.
Susjeda je ćula buku i zvala hitnu.

Par dana je leža u bolnici u dubokoj komi.
Kad je otvorija oći iznad njega je staja prekrasni starac u bilon ogrtaću, sa krilima i zlatnin koluton iznad glave.
Robert se na prvu ućinilo da je to Tuđman.

Starac se samo nasmija i reka:
''Dobro nan doša Roberte u Kraljevstvo nebesko! Ja sam Sveti Steram! Široko srce Stvoritelja našeg prima te u okrilje svoje. Amen.''

''O jebem te robijo!''…promrmlja Robert i brizne u plać…a anđeo Gabrijel mu pruži papirnati šudarič da obriše suze.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se