Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

gix

26. rujan 2012 ob 01:34 | 18
A LA LIDO ( Goli kuhar )
( Iako nisam neki Gastro-bloger i ne volim se previše šaliti s ljudima koji barataju noževima, iz arhive sam iskopao jednu prigodnu, ali već objavljenu priču ( „S…L…“, 2004.), malo ju skratio, „pročistio“, pa ju eto i“ serviram“ …)

A la Lido
(Goli kuhar)

Ma, šta je ovo? Kamo god se okreneš, sve neki „goli kuhari“! Ma, goli kur.. da oprostite, jer jedino je Lido skoro uvijek gol, u bukvalnom i u figurativnom smislu, a nije kuhar, u bukvalnom smislu.
No dobro, ne kažem, ljudi se trude, naročito onaj Englez, ali dok te nužda ne natjera, ništa od kuhanja...
A mene je natjerala kad sam bio na faksu. Stanovao sam daleko od studentske menze, pa sam si sam počeo pripremati, u početku, jednostavnije zakuske, a kasnije i kompliciranija jela. Na kraju, sasvim razumljivo, razvio sam i jedan svoj specijalitet, koji mi s vremena na vrijeme dobro dođe, naročito kad naletim na ženu koja pojma nema o kuhanju ili jednostavno nema vremena za to.
Tako je bilo i s A, ambicioznom tajnicom jednog uvoz-izvoz poduzeća kod koje sam znao prenoćiti kad bih se našao u njenom gradu, a koju sam upoznao, nećete vjerovati, u bifeu željezničke postaje Strizivojna-Vrpolje dok smo čekali vlak za Zagreb, ako vam to išta znači. No, o tome neki drugi put. Vratimo se kuhanju!
Naime, nakon iscrpljujuće noći, tijekom koje smo se A i ja „kresnuli“ nekoliko puta, obećao sam joj da će ju, kad se vrati s posla, dočekati gotov ručak.
Naravno, imao sam na umu svoj specijalitet: krumpir na maslacu, pečen u tavici na laganom plinu, obogaćen šunkom za pizzu, gljivama, jajima i punomasnim sirom, te hrpom začina.
I tako, ona ode na posao, ja odspavam još sat-dva, pa ustanem, popijem kavicu i skoknem do dućana po namirnice. Nisam žurio, jer je A radila do tri sata, a opće je poznata stvar da pečeni krumpir ne valja kad ohladi, tako da sam imao vremena za laganu šetnjicu gradom, cugu-dvije u obližnjem kafiću uz neobavezni razgovor s konobarom, te površno prelistavanje novina, točnije čitanje naslova, horoskopa i najzanimljivijih stvari iz crne kronike.
U stan sam se vratio oko dva, što je značilo da imam dovoljno vremena za pripremu jela. Ogulio sam krumpir, izrezao ga na ploške, bacio u tavicu na rastopljeni maslac, sve to obogatio komadićima šunke i sitno izrezanim gljivama, te dobro začinio. Zatim sam razmutio jaja i naribao sir, iako se to dvoje dodavalo tek pri kraju.
A onda se začulo zvono na ulaznim vratima!? U prvi tren sam pomislio da se A ranije vratila s posla, tako da se nisam previše obazirao na to, ali onda mi je palo na pamet da nitko ne zvoni na svojim vratim, osim ako nije izgubio ključ, pa sam ih pohitao otvoriti.
A kad tamo!? Najnježnije i najjebozovnije žensko biće koje sam dotad u životu vidio!!! Dobro, znam da to više puta tvrdio, ali tada sam to stvarno i mislio.
Kratkokosa, krhka crnka; niskog rasta, nerazmjerno velikih sisa, koje su prijetile da će iskočiti iz širokog dekoltea šarenog, vunenog pulovera; utegnuta u uske izlizane traperice; debelih usana, rumenih obraza, prćastog nosića i prekrasnih zelenih očiju.
Da ti pamet stane!!! Mene je stala riječ, ali nju nije:-Je li A doma?
-Nije...-odgovorio sam kad mi je pogled isplivao iz dubine njenih mačkolikih, magičnih zjenica.-...još je na poslu.
-Na poslu, subotom!?-začudila se krasotica.
-Kakva subota, danas je petak!-ispravio sam ju, čudeći se što ne zna koji je dan.
-Petak, kažeš?-zamislila se, pa dodala.-Koja sam ja glupača! Cijeli dan mislim kako je danas subota...Jebiga, takvi smo ti mi umjetnici, znaš...ja ti se bavim fotografijom, pa često radim i po noći... zato i pomiješam dane...
…Ništa, oprosti na smetnji i reci joj, molim te, da je bila M, pa neka me nazove kad bude imala vremena...
Naravno, nisam ju mogao tek tako pustiti da ode:-Čekaj!!! Ja sam Lido. Uđi, popit ćemo kavicu, kad si već tu...
-Ma, ne bih te zadržavala...-stala se nećkati, ali ne zadugo.-...ali kad sam već tu, zašto ne!
Propustio sam ju unutra, zatvorio i zaključao vrata, pa joj se pridružio.
-Čuj, ja ti baš i nisam za kavu…-otpočela je M, kad je vidjela da sam krenuo u kuhinju.-...Kao što rekoh, ovih dana i noći sam puno radila, pa sam popila kave na litre...'ko će me smirit' kad me pukne sav taj kofein...
-Pa, neki muškarac...-tjerao sam vodu na svoj mlin.-...valjda imaš nekog?
-U tom i jeste problem, nemam...-priznala je ili slagala, meni svejedno.-...laka sam lovina u zadnje vrijeme, ovako neispavana...
-Onda može neko piće...-nisam odustajao.-...da se malo opustiš.
-Pa da se opijem i da me „prevrneš“ ovako zbunjenu i nabrijanu, je li?-prihvatila je igru.-Znam ja kakve frajere bira A...
-Kakve?-upitao sam, mada sam otprilike znao što će odgovoriti.
-Pa, takve koji bi povalili sve što im se nađe pred nosom...-bila je otvorena.-...bez puno okolišanja.
-Misliš da sam ja takav?-ispucao sam ritern u stilu Ivaniševića iz najboljih dana.
-Pa, jesi li?-uzvratila je protupitanjem.
-A čuj, ako ti je „priša“, stojim na usluzi.-potvrdio sam njene slutnje, osjećajući da je već sama od sebe reš pečena.
Nakratko je zašutjela, a onda se počela izazovno smješkati:-A da mi preskočimo i kavu i piće?
-Uzela si mi riječi iz usta!-složio sam se, prišao joj i uvalio jezičinu…
-CENZURA-
. . .
I baš kad smo se uhodali i počeli uživati jedno u drugom, M se uspaničila:-Kao da nešto gori! Osjetiš li dim?
-A u kurac!!!-povikao sam i zbacio ju sa sebe.-Zagori mi klopa!
Dok se ona čudila, ja sam skočio s kreveta i potrčao ka kuhinji. Kad sam stigao do štednjaka i skinuo poklopac s tavice, progutao me je gusti dim. Smjesta sam zatvorio dovod plina, psujući pri tome kao kočijaš kad ga konj ne sluša, pa ponovo poklopio pougljeni specijalitet. Zatim sam otvorio prozor da se sve malo izrači, pa se vratio u sobu.
-Jebiga, zaboravio sam da sam stavio peći krumpir!-rekao sam uz kiseli osmjeh.
-I što sad?-upitala je zbunjeno, milujući me po ramenima u znak suosjećanja.
-Ništa.-odvratio sam mirno.-Gdje smo ono stali?
-CENZURA-
. . .
Prije nego li sam pustio vodu iz tuša, začuo sam dotad najglasnije uzdahe i jauke, što je značilo da se M na kraju morala sama dovesti do orgazma i da sam ja ispao bezobzirna muška svinja koja misli samo na vlastiti užitak.
Nakon svega, bez riječi se odjenula i bez nekog posebnog pozdrava nestala s lica mjesta.
U međuvremenu, smislio sam novi recept. Skuhao sam špagete, otvorio konzervu tunjevine, nasjekao crvenog luka i češnjaka, dodao majoneze i vrhnja, te sve to dobro začinio i izmiješao.
Kad je A stigla s posla, odmah je nanjušila miris dima, a vidjevši što sam servirao za ručak, samozadovoljno je prokomentirala:-Ne moraš mi ništa reći, sve znam! Bila je M, nisi odolio, poševili ste se i ručak ti je zagorio.
Što reći, opet sam ostao bez teksta! Ali, ne i gladan...a bogami, ni nezadovoljan. Jer, umjesto ljubomore, A je pokazala visok stupanj razumijevanja…
Obzirom da je ručak bio poprilično lagan za želudac, vrlo brzo mi je dokazala da pored nje žive, ne moram tražiti druge žene...ali o tom, nekom drugom prilikom...
...a možda i ne...možda završim na televiziji...jer, ako je netko „goli kuhar“, onda je to Lido...

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se