Osecaj g-dina Koste za smrt

05. ožujak 2012 ob 17:03 | 89
Nikada nije bio umetnicka duša,iako je njegov rad izgledao savršeno i nalazio mesto u gotovo svakoj arhivi neostvarenih detektivskih ambicija,zadojen,nesrecnim detinjstvom,fiksacijama i ko zna cime još...U svom poslu jeste bio umetnik i obavljao ga je besprekorno,bez filozofija,veoma precizno,bez nekih pitanja,za novac.
Medju asasinima,važilo je vekovno pravilo,polovinu iznosa,za naruceno ubistvo,klijent uplacuje odmah,kao neki avans protiv života,a polovinu po završenom poslu,što se i ne razlikuje od bilo kog drugog poštenog rada.Ovaj sistem je imao jedno "sigurnosno dugme",ako je uplacen ceo iznos,posao se ne može opozvati.
Racuni,imena,osiguranja,identiteti,stvari su tehnicke prirode,a o takvim prirodama se uvek najmanje zna i nikoga ne zanimaju,ako se uredno placa porez,održava budžet,politicka struktura i ostale generalije vezane za izgubljeno covecanstvo.Važno je da delovi istog nastavljaju vrstu,imaju dovoljno ljubavi i humanosti,kao i znanja da sve prosto nastavi u svoj mali sunovrat,pa onda iz pepela iz pocetka.
Jedino što ga je razlikovalo od ostalog sveta,jeste bila profesija i profil licnosti,dovoljno podvojen, da voli izuzetnu devojku,planira život sa njom,da nema prijatelja,nema familije,koja bi se našla u slucaju potrebe,
jednostavno,savršeni stranac,pitoma srca,toplog osmeha,bez nekog smisla za ironiju,gotovo naivan,pažljiv,jako dobro izgradjenog tela,muških crta lica,dominantno crnih,velikih ociju,kratke kose,izvajanih prstiju na rukama,broj cipela 43...
Kosta je ponovo bio na ispovesti,što bi bilo drugi put u ovoj nedelji,dobar vernik,odan Bogu,nije govorio ništa...cutao je,kao da želi intiman odnos sa višim entitetom od mene,Oca Branislava,ciji je posao da zna mnoge stvari,razume i opravda,da recept savesti i nedostacima,nikada ne skrene sa staze,možda malo prilagodi,prevazidje, ponešto zapiše i objavi.Ucinilo mi se da ga moji šabloni nerviraju,cak i vredjaju,jer su za mene,svi ljudi jednaki,znam da veliki vernici,bliži izvoru,imaju velika iskušenja,velike grehe,a gotovo istu srazmeru nose i nevernici,tako daleko od sebe i svetlosti...mene je,licno,plašila upravo ta cinjenica,najveca slicnost kao najveca razlika,u sferi duha,a i tela, koje neosporno prati i cije su greške tako nežna poezija...
Zatim je u ispovedaonicu ušla ONA...osetio sam njen miris,ali ne parfema,vec onaj,koji je nastajao u centru njene suštine,hormonski i izazovan,nicim izazvan,osim prirodom.
Sloboda je govorila o nekakvim glupostima iz života,kao da ogovara najbolje drugarice srednje škole,kao da je nervozna zbog zapisa iz leksikona,dd,sd,kao programirana,ponavljala je istu pricu,a i ja sam,jer je to bio deo moje profesije.samo je u nekoliko navrata izgovorila nešto o ubistvu i mejlu koji je dobila...to je bio deo njene..
Vera je Kostina fantazmagoricna devojka,otelotvorenje njegove majke,sasvim obicna,sa nekoliko naj prijateljica,kojima je tih dana pricala kako ce Kostu da ostavi,jer je previše obican,predobar,prepažljiv,sa previše dobrih osobina...pojavio se njen bivši decko,koji je uspeo da evocira naj uspomene i vrhunce,preteci njenom savršeno uljuljkanom životu,o kome ni on ni ona zapravo ništa nisu ni znali.Kosta je bio sve osim obican.samo nije to umeo da pokaže...ili nije smeo...njegov strah...
Sigurna u odluku,Vera je pokupila sve stvari,jednog prepodneva i otišla,bez poruke,sa motivom nesrecne devojke,kojoj nedostaje neki problem,
da bi je nacinio živom.
Kosta je ostao sam,usamljeniji no ikad,sada i u ovom svetu svetlosti.Njegova unutrašnja tama nikada nije ugasila svetlost,nikada nije zabranila onoj drugoj strani da zasija i nacini ravnotežu,koja je tako neophodna svakom asasinu,da bi mogao da preživi i poneciji život oduzme...
Prvi put,Kosta je bio depresivan,bez sna,bez apetita,bez necega živog što bi mogao da zaliva,održava,voli i brine o istom...bez sebe,zatvoren u nekoliko zida svoje sopstvenosti,ostajao je po nekoliko dana bez hrane,koju je sporadicno kupovao u velikim marketima,da bi onda ponovo nestao,zaklonjen,povredjen,izdan po ko zna koji put od majke,u svom stanu br.11.
I tako,necim izazvan,jedne veceri,narucio je sopstveno ubistvo,dakle samoubistvo,putem svetske mreže,kojom je to obicno i išlo. Poznavao je sve kolege,nije znao njihova lica i identitete,ali je nalog poslao nekom,ko je imao najbolji skor,sa najelegantnijim pristupom smrti,samim tim,najokrutnijem ubici.Uplatio je ceo iznos.
Elegancija je ležala u modusu samog izvršenja,smrt,cije je vremensko ogranicenje 365 dana,a neogranicenost poslednji sekund isteka roka.Takodje je morala biti iznenadna,mastovita i nepredvidiva,za jednog asasina minorni problem,ali kada je u pitanju klijent istog zanimanja,problem prelazi u major,mora se priznati.
Pijan od besa,ogorcenosti i alkohola,izlazio je na ulicu,da izazove sudbinu i okonca svoj bedni život,psovke i razne druge provokacije,mogle su se cuti ispred zgrade,u kojoj je dugo živeo,po kaficima, koje je naglo poceo da posecuje,razliciti citati iz filmova i misli naroda,kada se sa nekim tukao i dobijao batina.
Svetlost stvarnosti,nadjacala je unutrašnju tamu i spokoj jednog,nadasve,umetnika,poremetila uredjeni haos u kome se snalazio,pomerila fokus u kome je grešnik uživao,kojim je mogao uvek da se pohvali i posluži u trenucima alarmantnim po bezbednost ljudi iz okruženja i njegovu sopstvenu...drugim recima,covek je grešan propadao,rapidno gubio na osmehu i kilaži,zamak u kome je živeo postao je leden,više nije verovao,nije se nadao...kutija je ostajala prazna...
Noc,naceta nejasnim znakom svitanja...jutro je probudilo Kostu.Morao je da požuri do najbliže radnje kako bi nakupovao hrane i alkohola da preživi,to malo života iscrpi,povecom kolicinom pica.
Licio je na ulicara,prljavog,neokupanog,neobrijanog,siromašnog,pakosnog,
manipulisanog sitno-krupnim malverzacijama,prinudjenog da živi u svetu koji sam nije birao,a u istom je sam,eto,skoncao,nepravedno je unutrašnji svet srušen spoljašnjim vandalizmom,trojancima sudbine,bag-ovima programskih linija,koje život mora da napiše,doda poneki stil,kako bi se ljudi,kao akteri,razlikovali,
protagonist od antagonista,jer bi zaista bilo isprazno da su ljudi isti,a zanimljivo njihovo poistovecivanje razlika i projekcija s vremena na vreme.
Iako cist,okupan,sveže obrijan,bogat i bogougodan,pametan,samostalan i slobodan,sa sobom je delio tajnu svoje besposlenosti,istinu koje je možda baš on i samo on bio dosledan,hodao je trapavo,svestan blizine smrti,bez straha od iste,sa strahom od sebe u ocima ocajan,ocima je ugledao devojku,koja je tog jutra,sedela na stepeništu prvog sprata,uplakana i razmazana vodom duše,slanom,tekla niz sopstvenu tugu,nadajuci se da ce proci ta bol,gospodarica lova,prepuštajuci se vrtlozima koji su utapali njene velike usne,dužinom vrata,pa niz grudi devojcice,do stopala žene,niz usku,plavu haljinu koja je vešto otkrivala sve što je moralo biti skriveno,u ocima...želja...
Njegova želja je nastavila svoj ponosni put ratnika,a nije valjalo putovati bez senke i praznog stomaka...
U prodavnici je kupio sve potrebe,ali devojcicu nije mogao da izbriše iz misli.
Brzo se vratio,u nadi da nade više nema,da ne sedi na spratu,da se na zidu ne odmara njena zavodljiva senka užasa,senka žene,koja ga je odavno vec prodala...
Da to nije samo projekcija onog što je on oduvek želeo da bude,uvrnut muškarac,spreman na štiklu,liftere i bic,na žestok seks,bez predrasuda ili kondoma,velikih krila i punih pluca, poput jedra jednog broda,ciji je pramac dosta izbocen,a ostali deo anatomije dovoljno uskladjen,pun snage,bez rupa u kvalitetu drvene konstrukcije,u secanju,bez mrlja u prošlosti,osim one mrlje promiskuiteta,koja obecava...
Ali je Nada idalje sedela tu,na istom prestolu tuge,u kraljevstvu, zatocena vatrom,koja je topila led,brzinom velike vode...
Možda mu je baš to trebalo.
Prišao je i seo pored nje...pored njenog srca.Ona ništa nije govorila.Njegovo lice ozarila je toplina.Nazirao osmeh,koji treba da umre,sopstvenom željom...kakva ironija,pomislio je,kakve stvari su se dogodile,a on je živeo sve njih,bio je to, sve vreme...i bio je ništa.
Una je udahnula,duboko,kao da uzima zalet za nekontrolisano mnogo tužnih slova,reci,zatim recenica,koje su se više i više slagale,sklapale sliku o Nadi,ostavljenoj ,zaboravljenoj,prevarenoj od strane jedinog muškarca u životu,kome je poklonila sebe,a tražila ništa zauzvrat,ništa i dobila...trebalo je da traži sve,sada bi imala svoj stan,makar,govorila je... i plakala..
Empaticna simpatija,Kosta je uhvatio za ruku i odveo do stana.Tu su ostali,jako dugo.
Sasvim zadovoljan,nadasve,zadovoljen,devojka Nada,bila je vatra, koja je nesumnjivo jednim nenamernim potezom izbrisala sve iz njihovih života i zapocela novu sadašnjicu,zapalila i iz pepela podigla,rušila da bi triumfalno kroz ruševine marširala,a onda sastavljala deo po deo,brzinom,od koje je mocnija bila samo svetlost i tako je svet,onaj omraženi,ponovo naselio Kostin stan,ispunio nebom njegova izgubljena ocekivanja,pronašao jedne oci,jedne ruke,još jednog grešnika,da sa drugim podeli sudbinu i pokrene tocak nove bitke,do eventualne pobede.
Izašli su u kafic,zvani ZION,jedne tople veceri,proveli se kao nikad,krenuli ka kuci...pijani kao zveri,ujedali su jedan drugog,nestrpljivi u išcekivanju dugometražnog iscrpljivanja i ponovnog punjenja,sa izvora života...
Onda je Kosta cuo glas...U sebi...neko culo,dosta razvijeno kod ljudi koji su revnosni u poslu,egzekutori,predatori,šverceri treceg svetskog rata...cuo je kako se pomera necije telo,nešto se promenilo u vazduhu,dolazilo niotkuda,sveprisutno,kao da posmatra,proucavajuci beživotnost onog što je vec oduzeto,a raduje se životu,hoda,voli i smeje se...Neko je uživao,kao umetnik,spreman da nacini svoje remek-delo.Pobegli su mrak i nastavili do ulaznih vrata.Pošto je bilo nesigurno,otišli su na zadnji ulaz,ušli i otrcali do stana.
Život je sada bio skuplji nego narucena smrt i zašto je morao da upozna lepotu,trebalo je samo da prodje pored nje...kao ponosni ratnik...
Problem je bio nerešiv,ni najbolji egzekutor nije mogao,niti smeo, da zna kretanja i akcije ostalih,ali je imao dobru zamisao!!!
Mogao se sakriti u vikendici,550 km od grada,u brdima i šumama,opremljenoj svim mogucim sredstvima,za slucaj rata,koji se definitivno sada vodio van i u njemu.
Spakovali su se,otrcali do nepoznatog auta i odvezli se u nepoznatom pravcu.U toku vožnje,Kosta je pokušao sve da objasni,ali nije smeo.nije završio pricu..izmislio je nešto tipa,luda bivša,njen muž,blablatruc,koliko je vode popilo,nije bilo bitno...
Kada su stigli,bojazni više nije bilo,ostalo je mnogo novca,bankomata,par prodavnica i kafica,jedno malo mesto zvano SINTOWN,u kome je moglo mirno i spokojno da se živi.Važno je bilo da niko nije znao za to mesto,niti gde su oni mogli da odu.Nekada je draagoceno imati tajne,pa cak i pred tvorcem.
Lagano su Kosta i Nada poceli da se opušteno krecu,žive u toj kuci,kupljenoj pre mnogo vremena,ne mešajuci se sa lokalnim stanovništvom,a ni meštani se nisu previše družili izmedju sebe.
Nekoliko puta su izašli u kafic zvani BARFLY,opijali se i djuskali,samo je Kostu povremeno podilazio osecaj da ih neko posmatra.Mogucnost za tako nešto bila je minimalna,dok je rastojanje izmedju želja i mogucnosti bilo maksimalno...pa ipak,pokušavali su da budu pozitivni i ne šalju nikakve narocite poruke svemiru....u vidu paranoicnih ideja,psihoticnih razgovora i tome slicno.
Jedne zvezdane veceri,Kosta je cuo auto,koji je bio sve bliži ulazu kuce.Otišao je po oružje,sacekao da se ugasi svetlo,zatim brzo otrcao do drugog ulaza,odakle je vrebao vozaca.Iz automobia je izašla Vera...Ah,kako je mogao da zaboravi,pa ona je znala,u toj kuci su jednom bili,ona je dodjavola,znala...obicna greška jednog jako neobicnog coveka,mogla ih je stajati života i da li je Veru neko pratio i otkud ona,šta hoce..pitanje do pitanja...ona je naivno odgovarala,dosta servilno se ponašala prema njegovim retkim podizanjima tona,cestim unakrsnim postavkama prožetim dedukcijom,indukcijom i ostalim specijalnim stedstvima kojima je ponekad morao da se služi.Da je imao poligraf,povukao bi liniju istine,jer je ona bila iskrena i ponižena i uništena,zbog svoje prve ljubavi,koja je izazvala trans zaborava u njenim grudima,stanje ludila u glavi,neizdrživu bol,koju je samo Kosta mogao da smiri,bol prolaznih uživanja,poznat svim ljudima,koji su ikada umeli da oproste.Vera je obukla svoje panicno raspoloženje i sada ga skinula,ogolivši se ispred pravog coveka,cekajuci na milost,koje je on uvek bio tako pun.Ali Kosta nije bio sam,tu je bila i Nada,koja je sve to posmatrala sa prozora i brzo sišla dole.Vera uopšte nije bila iznenadjena.Bila je spremna na sve,sa svim odgovorima i argumentima koje je pripremila dok se vozila do vikendice,imala je dosta vremena.Nada je bila u cudu,misleci da je to ona lujkaca o kojoj je Kosta govorio,doduše veoma malo,ali je u njegovom ponašanju,moglo da se oseti sve.puno straha,napetosti,neizvesnosti,majku mu,nicega pozitivnog nije bilo u Verinoj pojavi,a on razgovara s njom,kao da su najbolji prijatelji,koji se poznaju 20 tak godina...kao da ga nikada nije ljubila,slomila,izgubila,kao da su povezani nekom cudesnom vrpcom....kao da su od iste majke rodjeni...Dok je Kosta smirio situaciju,osecaj smrti ga je obuzeo kao nikad..sve je bilo previše klasicno da bi se drugacije završilo,posmatrac kao da je tu,negde,ispred,iza,sakriven,a tako su daleko od sveta,tako se svi dobro poznaju.oset je prešao u osecaj i sada su sva cula alarmirala da se makar sklone u kucu,da bi kao mirno razgovarali...kako bi ostavio pištolj...
Vera je molila u ima ljubavi i vremena koje su proveli,Kosta je znao,duboko,koga voli,kako se prašta,šta treba da se zaboravi,
iz prica o ljudima koji su bili deo njegovog posla, mogao je puno da sazna i to da neke vrednosti nikada ne prolaze,da su 2 godine više nego par meseci,o Nadi zapravo i nije puno toga znao,osim da ju je ostavio neki tamo decko,da nema krova nad glavom,da je ekstremno privlacna,dobra u krevetu,da ume da popije,da se zabavi,ponešto skuva,zapravo,o Nadi nije znao ništa osim opšte kulturnih stvari.nikada je nije pitao...nikada nije ni rekla...hmm,cudno,zar ne...Osecaj se pretvorio u osecanje.Nelagodnost i paranoja strogo kontrolisani izuzetnim mehanizmom odbrane,nadvladali su Kostin sistem i poceo je da se znoji...jako...Cela Nadina prica o slobodi,o ispovesti,izgubljenom životu bez korena i bilo kakvih skrupula,u treptaju njenog oka,velikog i lepog kao u košute,koja ni mrava ne bi povredila,u njenoj plavoj haljini i ispod nje,u aristokratskim rukama,punim usnama,figuri bez senke i praznog stomaka,a nasuprot tome,Vera,dobro poznata,covek sa pregršti loših osobina,koji prihvata grehe,sagoreva i ponovo se radja u novoj cistoti,tek pokrštena,po pravilima ortodoksa...hmm,cudno je...
Sloboda je neprocenjivo blago,vera,nada i ljubav,sveprisutna,kao i neizbežan osecaj da je smrt blizu,sastavni su deo slobode,zato i nema cenu iako je svi nekad plate,na ovaj ili onaj nacin.Neko to uradi delom,neko samo recima,a neko plati sopstveno ubistvo novcem,zaradjenim ubijanjem drugih ljudi,veštackim rukama produžene sudbine,prolongiranim krajem i zasluženo ode u legendu,koja postane urbana,sakrivena od lica i jezika obicnih smrtnika,koji nemaju sposobnost da takav život vode.
Kada se hipermnezijski film kratkog metra završio,trnutak je bio dovoljan da Kosta shvati,da je njegova greška ustvari njegov spas i kraj i najbolji od asasina,kojeg je morao da unajmi.Njen ples u tami njegove svesti i stilski sjaj njenog upoznavanja i prilagodjavanja meti, cinio ju je profesionalnom,imaginarnom,cak i kada je bila tako malena,tako božanstvenom figurom savršenog grešnika, koji je svoje grehe redovno okajavao u ispovedaonici oca Branislava,u vidu glupavih prica o drugaricama i leksikonima i u nekoliko iskrenih kratkih,ali sadržajnih recenica,poput kratkih ocnih pokreta,kao u snu,iz koga se posle dva precizna hica iz Kostinog pištolja,ni Vera ni Kosta nisu probudili.Nada ili Sloboda,kako god,otvorila je svoj Laptop,dok je na monitoru pisalo U GOT MAIL,avans placen..dugo se zatim,osecao njen miris,ali ne parfema,vec onaj,koji je nastajao u centru njene suštine,hormonski i izazovan,nicim izazvan,osim prirodom egzekutora i ubice. dd..sd..

Komentari 6

moraš se , ako želiš komentirati
harlekin
harlekinprije 4 godine

...http://www.youtube.com/watch?v=tmkwnKQRvRg...

harlekin
harlekinprije 4 godine

To je samo jedna od pricha...Izaci ce knjiga,576 str...vec danima je prekucavam,malko sam lenj...zasluzio sam to bit.U svakom sluchaju,knjiga se zove ' u tamnici svesti ' , autobiografija,od 1991-2007.kada se moj zivot definitivno promenio...Biti ce jako interesantnog materijala,topla preporuka za one koji jos nisu krenuli pogresnim putem...
a najvishe za one,ciji je put kojim se redje ide....pogresan....:))))

YOUareperfect
YOUareperfectprije 4 godine

... nešto sam za te napravila, samo ne znam nožda ti boja neče sviđati, ali sam imala jedan razlog zašto sam izabrala narančasto bojo i ne koju drugu... eto:
http://www.mojnet.com/korisnik/youareperfect/slika/za-dijecaka-z-imenom/962380

znam, da tvoju knigu, kad bude objavljena, prečitam od početka do kraja :))))

...pogršni putevi... kdo zna, koji put je pogrešan... ako ne bi bilo puteva koji mi hodili, ne bi bilo nas. Svaka naša greška - je korak do nas same, bez teh koraka, bi mi bili posve drugačiji... mislim, da mnogo puti je navedeno prije naših koraka, mi se učimo od njih... :))

harlekin
harlekinprije 4 godine

moj rukopis.posle klinicke smrti od 22 min i razgovora sa istom,vishe nista ne moze da me zaustavi. hvala! :)

YOUareperfect
YOUareperfectprije 4 godine

Biser si, znaš što je vrijedno u životu... mogu priznati, da sam ostala bez riječi... toliko različitih životnih priča... skoro svak čovjek imao nešto u životu što ga je stavilo pred lice istine... živimo danas i ne jutri ili jučer... dodirnula me tvoja priča... jako...

YOUareperfect
YOUareperfectprije 4 godine

prečitala od početka do konca... jak sadržaj.
Tvoj rokopis? ... ali ipak ni važno.
"...koji nemaju sposobnost da takav život vode...."
inače mi svi ubojice, svaki dan... nešto ubijemo v sebi v drugih, ubijamo vreme, ubijamo cilji, ubijamo želje... ubijamo vero, nado, ljubav... svak dan borba na smrt... ali jednom izađeš iz kruga.

uf, Sunce gdje si, da nam vratiš život... Samo hrabro i pozitivno naprijed ;-)

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se