Prelistavanje štampe

16. rujan 2013 ob 23:56 | 37
Danas ne pročitah dnevne novine. Preskočila sam i kafu i njih. I taman kad sam se nameračila da ih prelistam (u 10 uveče), vidim da ih nema. Završlile u kanti za smeće, moji računali da su bajate. Sad moram online to da učinim, iako moram priznati da ne preferiram. Papir je papir, može da se čita gde god, a pritom ima miris...Neki poseben, i neodoljiv. Jeste da na kraju zarvše u smeću ili zimi posluže za potpalu, ali neka. Ja sam tradicionalna pa tom pitanju, nove tehnologije mi uopšte nisu privlačne.
Prvo na šta naiđoh je sukob dvojice malotetnika usred bela dana. U toj ulici sam pre par godina stanovala. Nisam se nikad bojala, ali sam kroz nju uvek koračala brzo i bez zastajanja. Valjda zato što je bila preeeeeeeeedugačka i noći slabo osvetljena. Prvo su se pohoškali, pa kasnije i sekiricom poslužili. Kakvo je ovo vreme došlo? Direktor potvrđuje da se incident dogodio na ulici, i da je jedan od njih učenik te škole. Dalje infromacije nisu date. Epilog će tek da sledi, jedan je zadržan u bolnici. Srećom nije životno ugrožen. Čini mi se da školski odmor više ne služi za druženje sa drugarima, šetnju, već za...ZA FIZIČKI OBRAČUN SA DRUGOVIMA.Neki dan čujem, desetogodišnjak doneo u školu dedin pištolj. Malo da se pohvali drugarima. Nastavnik pretučen-takođe maloletnici akteri. Pitam se, može li dan da prođe, a da se nešto jezivo u našem gradu, zemlji ne desi. Više ništa nije vredno, niko nikog ne poštuje, dovoljno je da se sa nekim verbalno sukobimo i da potegnemo za nožem, bejzbol palicom... Ulice su pune nasilnika. Kako tom ulicom da majka bezbrižno pusti svoje dete da ide u školu, kako da mladi bezbedno noću se vraćaju iz provoda, kako da starija gospođa bude sigurna da neće na putu sa pijace ostati bez torbe... Kad čitam takve vesti, deluje mi kao da se to već desilo juče. I jeste, nažalost. Samo što su inicijali i godine različiti. Primećujem da nema izuzetaka, mladi, žene, muškarci, ljudi u godinama....Šta se desi čoveku pa da izgubi kontrolu nad sobom, nad svojim ponašanjem. Ne bih nikog da krivim, ali takvo ponašanje se "upija", takve scene se gledaju, takvim scenama se prisustvuje, o takvim događajima se normalno priča. Kao da je to normalna stvar. I što je još gore i tužnije, nasilnici su najčešće osuđeni na mizerne godine zatvora, ako je njihov slučaj uopšte i rešen. Iii su višestruki povratnici.
Nadam se iskreno da za neke osobe dani provedeni u zatvoru budu delotvorni. DA SE POSLE OPAMETE! Ali o takvim se ne piše. Stranice crne hronike pune oni drugi. Oni kojima nije problem da udare vršnjaka, dignu ruku na ženu , decu, ili da sebi presude. POD HITNO NEŠTO MORA DA SE MENJA! Moramo da reagujemo, da o ovim stvarima pričamo, da pooštrimo mere bezbednosti, da sankcionišemo SVE, a ne da izuzeci postoje, da nema povlašćenih. Kažu da nasilnik koji jednom digne ruku na nekog, to obično učini opet, i opet...Ne želim da verujem da je uvek tako. Hajde da sa takvim neko radi, da ih odvrati od takvih misli, ideja, da takvim pruži ruku, šansu, a ne da beže od takvih,od problema...Jer sutra žrtve možemo biti baš MI, naš poznanik, komšija, drugar, sestra, brat... DA LI BI NAM TADA BILO SVEJEDNOOO??? Recimo STOP NASILJU!!!

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se