Prelistavanje štampe

17. rujan 2013 ob 10:34 | 21
U PRODAVNICU SAMO PO OSNOVNO?
Troje ispred mene stoje u redu za kasom, i nekoliko njih u marketu šeta po radnji, i uglavnom razgleda, dok se ne odluče da nešto i ubace u korpu. Svi negde žurimo,nestpljivi da kupovinu obavimo što pre. U korpama samo osnovne stvari, hleb, mleko, i nekoliko kriški narezane salame... Na akciji za 150 din. dobije se pola kilograma usitnjene kobasice...Nema je u rafu, prodala . Čini mi se da više ne gledamo šta volimo, šta je dobro, nego ŠTA JE SNIŽENO!
Trgovci se bore da prodaju SVE , i robu za kojom je potražnja slabija, i onu kojoj rok ističe. Upitah prodavačicu za gore pomenutu salamu, da li je dobra, da li je koristi...Nahvali je kao da nikad nije probala bolju, to joj je posao razume se. Ali da li je zaista ukusna, i posebna, kao što i piše na njoj, moraću da je kupim pa da donesem sud o istoj. Ali nisam je ovog puta kupila, jer sam došla da kupim skroz nešto drugo. A uglavnom kupujem provereno, ono što znam da zadovoljava moje čulo ukusa. Izlazim iz radnje, i svraćam na pijacu. I tamo slična situacija. Tezge prepune, trgovci od jutra do sutra stoje tamo, po kiši vetru, Suncu. Tu su i kad prodaja ide , i kad ne ide. Svi kupuju na komad. Dve paprike, tri paradajza, jedan limun.. Ja uzeh tri, volim ceđeni sok..pomislim da sam za te pare mogla i sok u prodavnici da kupim, ali nisam, volim sama da ga pravim. Lako je meni, živim od roditelja, oni me izdržavaju, iako sam realno gledajući, već mogla da radim. Pitam se kako oni koji žive od minimalca, plaćaju kiriju, obaveze, školuju decu. Čitam juče u nekim novinama, čovek iz Beograda, priča kako ima platu od 100.000 , koja mu služi da preživi, i ima za osnovno, a drugi misle da je bogat, jer zaboga ima primanja veća od svog okruženja. Dok plati kiriju, obaveze, hranu, školarcu kupi osnovne stvari, da mu džeparac, ne ostaje mu ništa na računu. Eventualno , za poneki izlazak, ali to retko čini, jer više voli da ostavi sa strane, jer idući mesec neretko mu fali baš to što je ostavio prethodni vikend konobaru. Na moru se ne seća kada je bio, taj luksuz sebi ni ove godine nije priuštio.A u današnjim, prodavci isto govore, potvrđuju priču da se kupuje na komade, grame, sve na meru. I na pijaci, i prodavnici , i mesari, priča je ista. Kako li tek oni sa 20.000 uspevaju da prežive, daju detetu za užinu, pripreme ogrev... Po nekom istraživanju došli su do računice da je prosečna plata u Srbiji 40.442 dinara po stanovniku. Slatko se nasmejah. Više znam slučajeva da toliko iznose dve plate, od kojih živi cela porodica. I to ako imaju sreće da oboje rade. O tome da sebi nešto kupe, odu na neki koncert, bioskop, pozorište, pročitaju dobru knjigu, i ne mislim. Sa druge strane, izađoh za vikend, posle sto godina u izlazak sa društvom. Malo da se družimo, i iskoristimo poslednje trzaje lepog vremena. Svi smo tu negde prosečnih godina, sa odstupanjem od godinu,dve-gore,dole. Devojke obučene po poslednjoj modi, cipele, torbe, nakit, sve iz radnji iz kojih izađemo sa povećim cehom. Frizure, šminka, sve profesionalno urađeno. Nokti i solarijum-pod obavezno. E sad meni tu nešto škipi, i postaje mi nejasno. Da li ja to govorim o dve Srbije? Dve različite, jednoj koja sastavlja kraj sa krajem, a drugoj koja sebi može da priušti sve. Da li je zlato sve što sija, ili ipak omladina sa kojom sam do jutarnjih sati ispijala koktele uzima poslednji dinar svojim roditeljima, kako bi ipak bila u koraku sa poslednjim modnim trendovima. Kako vi živite, hoćete li ove dane koji nam donose hladnije vreme, veće račune , veće potrebe i troškove uspeti da prezimite? Ja hoću, jer sam još na budžetu tate i mame, ali moraću da budem racionalna i ne previše zahtevna.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se