Šta je sreća

10. listopad 2015 ob 05:21 | 92
Emotivan status koji je za kratko vreme
podelilo skoro 500 ljudi nateraće vas da se
zamislite.

Ulazim u porodilište.. Na porođajnom stolu
mlada osoba koja ima dvadesetak godina,
mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka.
Ne čuje se...
Babica mi prilazi i kaže. Doktorka, žena je
dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca a beba je
baš mala.
"Kako se zoveš", pitam i prilazim ženi.
"Milica", kaže jedva čujno..
"Odakle si", nastavljam sa pitanjima.
"Odavde", kaže, "tu sam se udala".
"Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti
uopšte", pitam.
"Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate
doktorka, moj muž radii i zaradi, ne pije.
Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto
skuvamo. Lepo živim, ne žalim se" priča.
Ja počinjem da se ledim... Shvatam da je
iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno
jede samo jednom dnevno i misli da je to u
redu.
"Milice, koga imaš ? Brata, sestru", upitam.
"Samo sestru doktorka, ali ona je u
hraniteljskoj porodici. Znate mama je
umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta
će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam,
kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što
bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni,
Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi
dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako
sam se ja udala", kaže.
"I je l ti lep muž", pokušavam da se
našalim.
"Dobar je", prozbori i nastavlja da ćuti.
Samo grimase na licu pokazuju da je boli.
Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko
bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u
svojoj nemoći da bilo šta promeni.
Babica mi donosi njene analize krvi..
Bacam pogled na papir i steže mi se knedla
u grlu.Teška anemija, hipoproteinemija.
"Znate, nastavlja.. Ovo je devojčica. Zvaću je
Anđela. Imam stvari. Sve sam oprala i
složila, znate stvarno su ko nove. I pelene,
imam i pelene. Nego. nemojte da se ljutite
mislim da ću da se napnem.
"Napni se Milice", kažem i gledam u babicu.
Svi ćutimo. Nemamo reči.A iznutra nas
steže, boli..
Hajde Milice, najjače što možeš, napni .
Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu
svoju snagu. i ona se porodi. Beba mršava,
ali lepa, plače, crnokosa.
"Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi
je da je ljubim", kaže.
Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.
"Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška
doktorka", pita.
"Evo samo malo, Milice izmerićemo bebu",
objasnim. Beba je teška 2200 grama.
Terminska beba, beba gladne Milice.
"Lepa je doktorka, stvarno je lepa".
"Jeste Milice, lepa..."
Teram babicu da joj donese stvari, da je
presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u
pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i
u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa
uložaka i sapun.
"Milice jesi li gladna, žedna?"
"Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba
meni mnogo". I prvi put Milica ima osmeh.
Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovek.
"Ja sam Milicin muž. Da li je Milica dobro?"
"Jeste", kažem i gledam ga. Iznošena
majica, ali čista, velika trenerka i pocepane
patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se
i
beba je dobro. Srećan je.
"Molim vas, dajte ovo Milici", reče i pruža
malu kutiju keksa i sok. "Neka jede, treba
da doji, a ja cu doći sutra.. Eto krenulo mi
,imam da radim ..
Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko
mene.
Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje
mi se. Miriše na sapun, oprane kose u
spavaćici sa porođaja, koja je čista.
Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.
"Oprala sam je i osušila se. Toplo je.
Vidite", kaže i pokazuje na stočić kraj
kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade.
"Dale su mi, nisam uzela.. Kažu, jedi Milice
vidi kako si mršava a mi debele".
Nameštam osmeh i gledam oko sebe..Ove
divne žene iz sobe su osetile da treba da
joj pomognu i donele su joj od uložaka do
hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka
je nisu uvredile..
Dolazi dan otpusta .Pri polasku Milica
dolazi da se zahvali..
"Hvala vam na stvarima za bebu. Nije
trebalo."
"Neka Milice, uživaj. Nije to ništa."
"Hvala , hvala..."
A on ih čeka.. Ljubi ih u kosu i daje Milici
jednu ružu.. ..Tako se valja..
Gledam ih i mislim.. Koliko ti stvarno
potrebno da budeš srećan ? Zaista ne
znam...

Komentari 5

moraš se , ako želiš komentirati
Lady_M
Lady_Mprije 11 mjeseci

Upravo to, @Besna_Glista.

Besna_Glista
Besna_Glistaprije 11 mjeseci

vidi i ti imas.. jeste, obara s nogu, knedla mi u grlu jos uvek stoji .. kako znamo biti bahati i razmazeni...

nikolinavv
nikolinavvprije 1 godinu

...stvarno, koliko je potrebno da budeš sretan...malo hrane, dovoljno vode i okružen ljudima koje voliš i koji te vole...

Lady_M
Lady_Mprije 1 godinu

Ljubav i vera.
Vrlo poučna životna priča i potresna i da se postidi svako pohlepan.

nikolinavv
nikolinavvprije 1 godinu

..da, pohlepnost na kraju uništi sreću:))

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se