Priča o nepotrebnom žrtvovanju. :)

24. svibanj 2015 ob 16:54 | 122
Priča o nepotrebnom žrtvovanju.
Kako sami sebi uništavamo život


– Ovde je red za žrtvoprinošenje?
– Jeste, ovde. Bićete iza mene. Ja sam 852, vi – 853 po redu.
– Jooj, baš je veliki red.
– Ne sekirajte se, brzo to ide. U ime čega žrtvujete?
– Ja – u ime ljubavi. Vi?
– A ja – u ime dece. Deca su moje sve na ovom svetu!
– A šta ste doneli kao žrtvu?

– Svoj privatni život. Samo da su deca zdrava i srećna. Za njih ću sve da dam. Jedan dobar čovek je hteo da me oženi – nisam pristala. Kako da im dovedem očuha u kuću? Voljeni posao sam napustila, daleko je od kuće. Zaposlila se kao spremačica u vrtiću – da budem pored njih, da pazim da su siti i zadovoljni. Sve za decu! Za sebe – ništa.
– Joj, kako vas razumem. A ja želim da žrtvujem odnose… Razumete, između mene i supruga ne postoji više ništa. Pored njega je druga žena.. Ma, i kod mene se pojavio drugi muskarac, ali… Kada bi muž otišao prvi! Ali on ne ide kod ljubavnice! Neće! Plače.. kaže da je navikao na mene… A meni ga je žao! Jer plače.. Tako i živimo.
Otvaraju se vrata, čuje se glas: „Broj 852 uđite!“
– Idem ja. Tako sam uzbuđena! Šta ako neće da prime moju žrtvu?
Broj 853 presavija se i čeka svoj poziv. Vreme prolazi sporo. Ali, evo iz kancelarije izlazi broj 852.
– I? I šta bilo? Šta su vam rekli? Prihvatili su vašu žrtvu?
– Ne… Ispostavlja se da ovde postoji probni rok. Poslali su me da razmislim.
– Ali kako? Zašto? Zašto ne odmah?
– Oj, draga, oni me pitaju: „Da li ste dobro razmislili? Jer je to zauvek!“ A ja njima: „Naravno. Deca će odrasti, ceniće ono što je majka žrtvovala za njih“. A oni meni: „Sedite i gledajte na ekran.“ A tamo- neki čudan film o meni. Kao da su deca već odrasla. Ćerka se udala, negde daleko u inostranstvo. Sin zove jednom mesečno, pod moranje, snaja kroz zube priča sa mnom… A ja njemu: „Sine, pa što si takav prema majci?“, a on meni: „Mama, ne mešaj se u naš život, zaboga! Zar nemaš drugog posla?!“ A kakav posao? Šta da radim? Jer zbog dece sam sve i napustila, i živela sam samo za njih… Ispada da nisu cenili moju zrtvu… ? Džaba sam se toliko trudila?
Iza vrata čuje se glas: „Sledeći! Broj 853″
– Joj, pa to je za mene.. Skroz ste me sludili svojom pričom. Ne mogu da verujem… ‘Ajd, dobro, idem sad ja.
– Izvolite, uđite, sedite. Šta ste doneli kao svoju žrtvu?
– Odnose…
– Jasno.. ‘Ajde da vidimo šta imate.
– Evo, gledajte. Nisu veliki, ali su simpatični. I friške su. Upoznali smo se pre samo pola godine.
– I zbog čega želite njih kao žrtvu?
– Zbog očuvanja porodice.
– Čije, vaše? Poštoje neophodnost u njenom očuvanju?
– Naravno! Muž ima ljubavnicu, odavno, stalno trči kod nje, laže, nemam više snage.
– A vi?
– Pa, šta ja? Pojavio se u mom životu jedan čovek, imamo lepe odnose
– Pa, znači, želite da žrtvujete ove nove odnose?
– Da… Da, sačuvam porodicu.
– Čiju? Sami govorite kod muža je druga žena, kod vas je drugi muškarac. Gde je tu porodica?
– Pa šta.. Po dokumentima smo još u braku. Znači – porodica.
– Znači sve vama to odgovara?
– Ne, ne! Kako može sve to meni da odgovara? Stalno plačem i sekiram se.
– Ali promeniti stare odnose za nove nikako ne želite?
– Pa, nisu baš oni toliko duboki, onako, više površni… U principu, nije mi žao!
– Pa dobro, ako vama nije žao, nama je svakako. Dajte te vaše odnose.
– A meni su rekli da kod vas prikazuju film. O budućnosti. Što ga meni ne biste prikazali?
– Filmovi su različiti. Neki su o budućnosti, neki – o prošlosti. Mi ćemo vama pokazati o sadašnjosti. Evo, uključujemo, gledajte.
– Oj! Pa to sam ja! Bože dragi, pa što tako izgledam? Ma lažete! Ja vodim računa o sebi.
– Pa to se vaša duša na ovaj način projektuje na spoljašnjost.
– A ko je ovaj dečak? Vidi kako je simpatičan… Gledajte, on se pripija uz mene.
– Niste prepoznali? To je vaš suprug u projekciji duše.
– Suprug? Koješta! Pa on je odrastao covek!
– A u duši – dete. I pripija se, kao uz majku.
– Pa takav je on i u stvarnom životu!
– Znači ne vi uz njega, nego on uz vas?
– Pa, da. Ja sam od detinjstva shvatila: žena mora da bude jaka, mudra, odlučna. Mora biti i glavna u porodici, i muža izvesti na put.
– Pa, to je to. Jaka, mudra i odlučna mamica rukovodi svojim dečkom – suprugom. I lekciju mu održi, i pomiluje, i oprosti. A šta ste vi hteli?
– Zanimljivo… Ali nisam mu majka, ja sam mu žena! A u ovom filmu… On je tako bespomoćan, i kod ove svoje će ponovo da pobegne, a ja ga svejedno volim!
– Naravno, tako će i biti. Dečak će se malo igrati u pesku, pa će se vratiti kući. Kod svoje mamice. Malo će kukati na ramenu, plakati… Dosta je! Kraj filma! ‘Ajde da završavamo ovaj susret. Želite da žrtvujete ljubav? Niste se predomislili?
– A budućnost? Zašto mi niste prikazali budućnost?
– Vi nemate budućnost. Kod takve sadašnjosti – pobeći će od vas odrasli „dečak“, ako ne kod druge žene, onda u neku bolest ili – ni u šta. Sve u svemu, pronaći će način kako da se otkači mamine suknje. Jer i on želi da raste..
– Ali šta da radim? Zbog čega ću onda sebe žrtvovati?
– Pa vidite i sami. Možda više volite da budete mamica, nego žena!
– Ne! Želim da budem voljena žena.
– Ali i mamice, takođe, bivaju voljenim ženama, veoma često. I? Želite li da žrtvujete? Zbog očuvanja onoga šta sada imate, i da pri tome, vaš muž i dalje ostaje dečak?
– Ne… Nisam spremna. Moram da razmislim.
– Naravno, naravno. Mi dajemo vreme za razmišljanje.
– A savete delite?
– Sa zadovoljstvom.
– Recite, pa šta treba da uradim da moj suprug… odraste, šta li je…?
– Verovatno da prestanete biti mamica. Okrenuti se licem prema sebi i naučiti biti Žena! Zavodljiva, uzbudljiva, željena… Takva, kojoj poželi poklanjati cveće i pevati serenade, a ne plakati na njenim toplim grudima.
– Mislite da će pomoći?
– Obično pomaže. Ali samo u slučaju ako odlučite biti Žena. Ako nešto zatreba, vi slobodno dođite. Odnosi su vaši odlični, uzećemo ih sa zadovoljstvom. Znate, koliko ljudi u svetu mašta o takvim odnosima? Tako, ako želite da ih žrtvujete u korist drugih – dobrodošli!
– Razmisliću..
Broj 853 rasejano izađe iz kancelarije, panično pritiskajući svoje odnose ka grudima.
Broj 854 sa uzbuđenjem ulazi u istu kancelariju:
– Spremna sam da žrtvujem svoje interese zarad majčinog spokojstva…
Vrata se zatvaraju. Po hodniku šetaju ljudi sa uz grudi pripijenim željama, sposobnostima, karijerama, talentima, mogućnostima – sa onim što su spremni nesebično žrtvovati..
Verujem da su se mnogi od vas pronašli u ovoj priči. Da li je zaista potrebno i vredno da se žrtvujemo za sve u ovom životu, da li se isplati? Šta mislite?
Autor: Natalija Laketić :)

Komentari 5

moraš se , ako želiš komentirati
cruella
cruellaprije 3 mjeseca

Nikako se ne isplati...nepotrebno je

lakis721
lakis721prije 3 mjeseca

Vecina kasno shvati :)

cruella
cruellaprije 3 mjeseca

Znam...osjetila nesto od toga

-AntEa-
-AntEa-prije 1 godinu

odličan tekst :)

nikolinavvMlada
nikolinavvMladaprije 1 godinu

Mudro..jako..

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se