Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

Industrijsko gajenje japanski prepelica

11. siječanj 2013 ob 12:33 | 543
Japanska prepelica je veoma pogodna za industrijsko gajenje, cggo podrazumeva veliki broj utovljenih grla i stalnu proizvodnju kvalitetnog mesa i jaja. I kod ovog načina se dobro koriste mogućnosti gajenja na malom prostoru. Preporučljivo je da se u odvojenim prostorijama drže prepelice za rasplod, grla u tovu i podmladak. Moguće je, međutim, da se sve ove kategorije drže zajedno u jednoj prostoriji, pod uslovom da je provetravanje prostorije povoljno rešeno. Brza reprodukcija omogućava razne zahteve u cilju selekcije uz uslov da su matične jedinke obeležene, a njihovo potomstvo praćeno po osobinama. Kod industrijskog gajenja treba ići na stvaranje grla, koja su ranostasna i postižu veću težinu.

slika 1464015


U četvrtoj nedelji života mladi se odvajaju i stavljaju u posebne kaveze za tov ili se pripremaju za zamenu rasplodnih prepelica. Higijenski uslovi i kvalitet hrane u ovom periodu su vrlo značajan faktor. Prepelice određene za tov smeštaju se u kaveze, gde im je znatno smanjena mogućnost kretanja, da bi se tov odvijao brže.

U većem broju, japanska prepelica se gaji u svetu zbog mesa i jaja, ali u manjem broju se gaji kao ptica pogodna za laboratorijska istraživanja. Pored ovih podataka, koji japansku prepelicu svrstavaju među bogate i važne izvore proteinske hrane, postoje podaci o gajenju za sportska takmičenja.

Smatra se da su prepeličija jaja izvrsna, još bolja od kokošijih i mogu se trošiti sveža ili kuvana. Osim toga hranljivija su nego kokošija i bolje se vare. Pripisuju im se, takođe, terapijska i lekovita svojstva. U našoj zemlji još uvek se troše male količine mesa i jaja, jer se smatraju kao kulinarski specijaliteti. Jaja se vrlo malo troše jer su sitna. O lekovitim svojstvima ovih proizvoda i o njihovim visokim hranljivim vrednostima skoro se i ne zna.

Još jedan proizvod, koji se dobija kod industrijskog gajenja jeste izmet, koji se smatra kao odlično đubrivo, bolje nego izmet kokoške. U Japanu se izmet, navodno, upotrebljava kao dodatak hrani za svinje.

Mnogo obećava upotreba japanske prepelice u sportske svrhe, dresuru pasa i sportskim takmičenjima. U nekim zemljama (Italija) ona se upotrebljava kao zamena za divlju prepelicu ulovljenu u prirodi za dresuru pasa i za sportska takmičenja. Tu se traže snažne i aktivne ptice, dobri letači, koje poseduju svojstva divljih prepelica. Zbog toga treba nastojati proizvesti prepelice, koje će biti suprotnog temperamenta od onih, koje su namenjene za reprodukciju i tovljenje i da se od polupitomih naprave divlje.

U Italiji postoje specijalno uređeni prostori za lov prepelica, pod nazivom „kvaljodrom“ (kvalja na italijanskom znači prepelica).

Industrijsko gajenje je ekonomičnije od individualnog mala uzgajališta jer donosi veće prihode, plasiranjem većih količina mesa i jaja, kao i živih prepelica.

Međutim, kod industrijkih uzgajališta ma koliko ona bila ekonomična do danas još nije rešen problem učešća radne snage. Učešće radne snage kod ovog načina gajenja još uvek je veliko, naročito kod davanja hrane i održavanja higijene. U novije vreme se pokazuju izvesne mogućnosti za rešenje ovog problema. Ovim bi ovaj jedini negativni momenat kod industrijskog gajenja bio eliminisan.

Smatram da nije naš zadatak da se upuštamo u ekonomsku računicu ovog načina gajenja, čiju korist, možda, i suviše hvale trgovci, a koja zavisi od mnogihfaktora, kao štb su ukus potrošača, osvajanje tržišta, a sve to nije lako predvideti.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se