VETROVI ZIVOTA.....

05. srpanj 2014 ob 22:44 | 52
Koracam lagano ulicom, dok sneg pada,
i prekriva tragove zivotinja,
tragove prolaznika,
prekiriva tragove proslosti...
Dok mi promrzlo lice nezno miluje vetar,
osecam se lepo i spokojno...
jer to nije onaj isti vetar.
To nije vetar zivota,
koji me je uvek sibao iznova i iznova.
To nije onaj strasan vetar, ciji dodir boli, kida...
To je nezan vetar koji miluje poput pera...

Sunce svojim zracima obasjava snezne smetove,
koje vetar rusi,
bas kao sto je vetar zivota rusio sve...
Rusio moje snove, moje nade, moje zelje....
Vetar zivota koji mi je zadavao udarac za udarcem....
Vetar zivota koji me je ipak naucio sta je zivot.....

Bas taj grubi i okrutan vetar zivota,
naucio me je da cenim ljude, njihova osecanja...
naucio me da nisu svi ljudi isti,
naucio me da ima i dobrih i losih, i zlobnih i tihih,
taj vetar zivota me je naucio da posle svakog pada ustanem...
da budem jaca, snaznija, hrabrija.... sigurnija u sebe...
Da, bas taj vetar zivota me naucio
da su ljudi ipak samo ljudi, a malo ko od njih je covek!!!!
Vetar zivota, je prava skola zivota!

Lixy

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se