KAD PROPADNE ULOV

23. siječanj 2015 ob 10:45 | 42
(iz muško-ženske perspektive)

(a sve je krenulo od jedne slike)

Dnevnik jednog frajera

Uletela je, onako kao automobil u krivinu, bez da koči i prebacuje brzine, te ne znadoh u sekundi šta me je snašlo.
-Jel ovo slika onog frajera iz Turskih sapunica, pitala je. Pogledah sliku njenog lika, do vraga, bila je lepa. I onako izlazeći iz svoje krivine opet mi reče:
-Ne pratim medije, ali mislim da sam ovoga frajera negde ‘’ukačila’’.
-Nije mi lažna slika, rekoh, to sam ja. Nije mi na prvu poverovala. Mislila je da se krijem iza tuđe slike.
Pogledao sam njene slike. Crtala je. U deliću sekunde kao da sam prošao sve to što je nacrtala. Tu mi je proradila mašta… Odjednom, sa svoje fotelje kao da sam se našao u nekom ludom prostoru.
Nastavili smo razgovor, onako, light tema. Bio sam pristojan, ne želeći je prepasti. Nije bila neka teška ženska, kao ni rečenice koje je kuckala. Nakon par sati razgovora desio se ‘’klik’’. Svatih da volimo slične stvari. Od kud se stvorila na baš ovoj stranici, upitah je posle. Rekla je da je tu slučajno. Slučajno ? Niko nigde nije slučajno ! Nisam joj baš poverovao u tu slučajnost. Imaš li profil igde osim ovoga, opet upitam. Nakon što je potvrdila, rekoh joj: -Pa bežimo odavde.
Postala mi je virtualni prijatelj. Postala je stvarna, onako donekle. Videh da voli poeziju. Čitala je Bukowskog, Selimovića, Andrića, a i mene. I mene je čitala, ali ne na glas.
Poslao sam joj pesmu Berry(a) White(a), i par napisanih rečenica, čisto da je namamim na mesto gde sam se trenutno nalazio. Rekoh joj kako želim pomirisati joj kosu, dotaknuti lice, osetiti uzdah, verujući da ću joj se primaknuti mrvicu bliže. Zažmuri, rekoh, slušaj pesmu.
Nakon par minuta, kada je poslušala pesmu, reče da je zažmurila.
– Što si videla, pitao sam je, nadajući se da sam je uspeo uvući u svoju maštu.
Polje makova, rekla je. Volim makove. Jedini su cvet od čijeg mirisa boli glava, i cvet kome ne treba mnogo da bi rastao, tek komadić zemlje i malo neba. Ko još uz pesme Berry(a) White(a) ide u polje makova ? Ona i njeni makovi!!!!
Bila je čudna, onako na svoj način.
Već su me prsti boleli od kuckanja. Počela mi je ići na živce, onako pomalo, njena tvrdoglavost. Ali joj nisam zamerao. Bila je tvrdoglava donekle kao i ja. Kako ću joj zameriti nešto što je i u meni samom ?!
Pogledao sam kroz prozor. Iznad aerodroma se spuštao avion, na drugu stranu svetla grada su se videla. Još malo pa će svanuti. Ujutro sam imao obaveze, one dosadne, porodične. Rođak se ženio, morao sam u tome cirkusu biti prisutan. Njeno odbijanje me je nerviralo. Nisam joj uspeo prodati priču, koja je u većine žena prolazila. Nastaviću sutra, sada i onako je vreme za tuš, te odabir odela za cirkus. Ostavih joj broj telefona da se javi, posle. Nije se javila, i ako sam par puta pogledao na telefon. Bio sam siguran da će se javiti. Zadnje reči su joj bile: Drago mi je da sam te 'srela', javi se nekad.. Nestala je, poput pahulje kada se zalepi za staklo.

Dnevnik jedna dame

Na šta sve možeš naletiti iza krivine…Za ne poverovati. Baš je tvrdoglav, ali i ja sam, pa šta.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se