.. moj život

09. travanj 2015 ob 01:40 | 36
Ovo je moj život koji učim ponovo da volim.
Ne znam šta se desilo, nekada sam ga volela jako.
Onda je postalo više tmurno nego sunčano, više teško nego lako, više tamno sivo nego narandžasto.
I tako ja sada učim ono što sam nekad znala. Malo mi ide, malo mi ne ide, zavisi od dana...

Moram priznati, malo me nervira to i ne vidim još uvek da je baš sve dobro i da je najbolje za mene. Nekada ja imam ideju kako bi to moglo bolje. Onda shvatim da se dovoljno često ne pitam ja baš za sve.
Onda učim da pustim, da verujem, da se nadam.
Ponekad nada preraste u očekivanje, koje se, skoro neizbežno slomi. Onda se slomi i moj duh. Krhka mi je volja. A i ne treba očekivati.
Onda učim da je duša jaka, kako da se volja vrati.
Primetim da se često upetljam u svet odraslih. Da me more neke brige koje su mi do skoro bile strane ili da sam se umorila od nekih koje ne bi ni trebalo da imam. Nedostaje mi ponekad onaj devojčurak u meni koji je umeo ni sa čim da se igra. Zavolim ja i nekog odraslog ...ako je naoružan do zuba osmehom .. Sve češće se susrećem sa hazarderskim pogledima, njima baš i ne verujem .. Jer kad dozvoliš da im budeš opcija, onda pristaješ i na opciju da ispadneš iz kombinacije.. ..pa, kome se igra, uvek se nađe prazno mesto za stolom .. I tako kad vidim da razgovor i igra ne vodi nigde, ja obično odem negde.
Ili da počnem da spavam sa naočarima..
Možda je to jedini način da počnem da sanjam neke pametne snove..

Komentari 1

moraš se , ako želiš komentirati
Sanya
Sanyaprije 1 godinu

Znam kako ti je... :(( Ali voljeti se ne uci...rodeni smo s tim...I kad srce nekog zavoli...dugo jos voli i u svom sivilu jos uvijek titra zraka sunca...

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se