Stranica Mojnet.com 1.6.2017 prestaje sa radom. Svi korisnički računi i sadržaji će biti izbrisani. Hvala na razumijevanju!

ovo jeste ljubavna priča :)

15. studeni 2014 ob 01:17 | 36
Volim njen miris ..

Pijem je kada to želim, a ne kada moram. Kafa i ja imamo odnos bez obaveza. Ne razbuđujemo se zajedno i ne moramo da se družimo svakog dana, mada me nekad blagi pritisak u glavi na to podseti.

- Hoćeš kafu?
- Jok.

...

- Da li si popila kafu?
- Nisam.

...

- Kako možeš da funkcionišeš bez nje?
- Isto kao i ona bez mene.

Ali volimo se.
Mogu da držim šolju sa obe ruke na tik od nosa, čvrsto, sve dok para ne prestane da me mami. Prvo ona meni greje dlanove, a onda ja grejem nju. Ne moram ni da je probam, mada svakako hoću.

Ona i ja nemamo mnogo pravila, ali onih nekoliko koje imamo poštujemo:

Nema šećera. Volim te takvu kakva jesi. Nema potrebe za ulepšavanjem. Ako želim slatko, poješću nešto slatko. Ne može kafa da ulepša šećer, koliko šećer može da pokvari kafu.

Uvek mleko. To je moja prva ljubav i kafa me razume.

Nema pene, ukrasa i preliva. Jednostavna si i samo takvu te volim.

Ne družimo se sa svakim. Ako je delim sa tobom, nešto mi značiš ... Ako ti ujutro dočekuje puna šolja, pored nje je verovatno i ljubavna poruka, mada je ta kafa već poruka sama po sebi.

Njome nikoga ne teram. Ne postoji sikteruša. Kafom se doziva. Boranijom se tera.

Sada je uveliko prošla ponoć, a ja sam se vratila kući, i na stolu je šolja od podneva sa tek dva gutljaja unutra.
Da li je poluprazna? Nije dokle god u njoj kafe ima.
Da li je kasno za nju? Ne, jer ne postoji vreme za kafu. Ona se pije kada god se to poželi i to je najbitnije pravilo naše ljubavi.

Odosmo mi sad.

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se