Istinska čarolija života

30. svibanj 2014 ob 11:53 | 127
Bila jednom jedna čarobnica koja je odlučila da je vreme da dopusti čoveku svog života da joj dođe. Još kao devojčica maštala je o svom princu i zamišljala ga je kao sebi sličnog. Takvog je trazila kroz čitav svoj život. Pošto po zakonima života privlačimo onako kako zračimo, tako je ona u skladu sa svojim promenama privlačila muškarce sebi slične. Kada se osećala nadmoćnijom i pametnijom od svih muškaraca, privlačila je muškarce manje inteligentne od nje , kada se osećala preplašeno, privlačila je one koji su se još više plašili, kada je imala strah od gubitka novca, privlačila je one koji ga nikad nisu imali dovoljno, kada je verovala da svi oni varaju žene, takve je i nalazila… Ali čarobnica u tom periodu svog života toga nije bila svesna. Počela je da čak da veruje da lepe i pametne žene, po svemu sudeći, moraju biti same ili u krajnjem slučaju sa nekim bogatim čovekom od kojeg će imati materijalnu korist i ništa više od toga. Ali čarobnica tad nije znala koliko je moćna, jer ona je spavala dubokim snom i njene moći su bile zakopane na dnu njene svesti i sa njom je vladao čisti strah u nepoverenje u Univerzum. Međutim, kada je posle jednog teškog preioda čarobnica konačno dozvolila sebi da se probudi i počne da koristi svu moć koju poseduje, ona je shvatila da može biti uvek srećna samo ako odluči da bude srećna.

Ne mora vreme biti lepo da bi se ona osećala doboro. Pa i kiša je divna, i vetar je fantastičan, a tek sneg…on je tako romantičan! Ne moraju ljudi da se menjaju da bi ona bila nasmejana. Ona će se smejati kad joj se smeje, a oni kojima njen smeh ne odgovara otići će i na njihovo mesto će doći oni koji su srećni u njenom prisustvu. Ne mora se stanje u državi promeniti da bi ona živela u Izobilju. Izobilje je svuda oko nje, dovoljno je da počne da ga primećuje.

I kada je čarobnica shvatila osnovne životne mudrosti, polako je promenila svoj život i uvidela da je put kojim ide pun izazova ali joj je isto tako postalo jasno da je svaka lekcija uči kako da život učini čarobnim. I na kraju je zaista počela da živi svoju magičnu priču. Bajku.

Počela je da radi posao koji voli, imala mnogo prijatelja, novca je bilo sve više i njen život je postao zabava. Takav život bi svi mogli imati, ukoliko bi se odlučili za to. A čarobnica se odlučila i to čvrsto!

Čarobnjak je imao svoj cilj. Radio je na njemu čitav život i bio je uveren da, ukoliko ga ne ostvari, nikad neće moći biti u potpunosti srećan. Mnogih stvari se odrekao zbog svog cilja jer je uveravao sebe da ništa nije vrednije od toga. I onda mu se jednog dana ostvario san i on je konačno postigao ono na čemu je radio čitav život. Ali šta se potom desilo? Iako je bio ubeđen da će tek kad ostvari cilj konačno biti srećan, to se ipak nije desilo. Na početku je bio ushićen i radosan, ponosan i gord, ali sve je to trajalo vrlo kratko. Već nakon nekoliko dana vratio se u staro stanje praznine i mučnog osećaja da mu nešto nedostaje. Uvek je tražio to što mu tako prkosno fali, i uveravao je sebe da će mu ostvarenje cilja doneti to što traži, ali se desilo suprotno. Sada je praznina postala još veća. I on je postao besniji nego ikad!

„Imaš sve“, govorili su mu „bogat si, lep, zdrav, uspešan, postigao si sve što si želeo, šta još hoćeš“? Nije znao da odgovori na to pitanje. Bio je svesan da ima sve, ali se u trenucima samoće osecćao kao da nema ništa. Duhovno je bio prazan i znao je da dušu mora nahraniti, inače je sve uzalud. Čitav život je uzaludan ako duša ne čini svoju svrhu! I počeo je da traga za odgovorima. Putovao je širom sveta i upoznavao različite ljude koji su mu pomogli da shvati koliko je bitno održavati balans između duhovnog i telesnog, jer jedno bez drugog ne može. Samo sklad duše i tela čine celinu, a sve ostalo je samozavaravanje.

I čarobnjak je nakon nekon nekog vremena uspeo da uspostavi sklad u sebi i konačno počeo da bude ono što jeste. I promenio je svoj život iz korena. Sad je shvatio da postizanje cilja ne znači i pronalazak sreće. Srećan trebaš biti od samog starta, tj. od prve stepenice koja vodi ka cilju. I kroz čitav put je bitno slediti svoju intuiciju i raditi ono što te ispunjava, inače ako radiš nešto da bi zadivio druge, zanemarujući pri tom svoj sopstveni osećaj blagostanja, gubi se svrha i ostaje samo praznina. Najzad je shvatio kakvu je grešku pravio čitav život. I odlučio je da više takve greške ne ponavlja. Sada je bio srećan čovek koji je uživao je u svom životu.

U isto vreme se javila želja za ljubavlju kod oboje. I on i ona su poželeli da svoj magični život podele sa nekim ko isto tako zna da uživa u magiji. I počeli su u mislima da kreiraju partnere. I sad su vrlo dobro znali kakvog partnera žele i sve je bilo mnogo lakše. Svako je to radio na svoj način, ali ubrzo su shvatili jedno – u stanju su da se vole iako se još nisu videli. Jer oni su putem mašte odlazili u svet u kojem su bili na istim vibracijama, njihove duše su pričale i volele se istim žarom kojim bi se volele da su fizički zajedno. Ali kako je magija rasla tako je i želja za upoznavanjem postajala sve veća. I nestrpljenje je bilo obostrano. I on i ona su bili svesni da požurivanjem usporavaju manifestaciju i isto tako su znali da se sve dešava u najbolje vreme, ali svejedno ipak su bili samo dvoje ljudi koji su čeznuli jedno za drugim.

Čarobnica se najzad umorila od privlačenja čarobnjaka. Digla je ruke od svega i počela da se zabavlja jer nije htela da propusti iskustva koja joj je život nudio samo zato što je željeni muškarac još nije stizao. „ Kad god dođe, dobro je došao, ja sam srećna i bez njega! Što bih čitav život podredila čekanju? “Zabavljaću se i ostaviti mu dovoljno prostora u svom životu da zna kada dođe da će svi drugi nestati, jer mesto u mom srcu je svejedno zauzeo“. I tako je provodila svoje dane fokusirana na posao, prijatelje, zabavu i njega u snavima.

Čarobnjak je u svakoj ženi tražio nju, ali nijedna nije imala tu energiju koju je tako dobro poznavao. Jedno vreme je intenzivno pokušavao da je traži ali je ubrzo odustao jer mu je intuicija govorila da ne ide u dobrom smeru. Usporio je i usmerio svoju pažnju na druge stvari. Započeo je projekat u kojem je učestvovao i dušem telom. Gradio je novu viziju i u toj viziji je za nju bilo rezervisano mesto, jer je intuitivno znao da će ih želja za zajedničkim snom dovesti jedno drugom.

Nijedno od njih nije odustalo ali su se fokusirali na svoj duhovni rast i posao koji će im omogućiti da realizuju ono zbog čega su došli na ovaj svet. Imali su isti san. I jednog dana, baš onog trenutka koji je bio savršen za to, čarobnjak i čarobnica su se sreli. Ona je došla sa ciljem da učestvuje u projektu koji je on pokrenuo. A on je očekivao nekoga ko ima njene veštine. Razmišljali su samo o poslu taj dan pre nego što će se sresti. Ona je htela da ostavi dobar utisak jer je znala koliko vredi i osećala je da baš nju traži. On je očekivao odličnog radnika sa kvalitetima koji mu trebaju.

I onda su se sreli. U početku nisu rekli ništa, pružili su ruke jedno drugom i posmatrali se bez reči. Po pravilima bontona, trebali su da se predstave i započnu razgovor o poslu. Kao da su bili u stanju da misle na to?! Bogovi dragi, kakav sad bonton kada se čitav Svemir udružio u misiji da se njihova tela konačno sretnu, jer su im duše već uveliko plesale strastveni ples! Tango, blago rečeno. Ko zna koliko bi tako stajali da ih saradnici nisu prekinuli i započeli priču koju nijedno od njih nije registrovalo. Njih dvoje su pričali bez reci, kao i do sad. Samo što su sad imali priliku da se gledaju očima koje su bile iste boje. I osmeh im se pojavio spontano dok su se posmatrali. Klimali su glavom u znak prepoznavanja. Grčili su prste nestrpljivi da se što pre okonča taj besmisleni ragovor o poslu i da konačno dodirnu jedno drugo. Temperatura je postala previsoka, obrazi rumeni, srce je poprimilo neprirodan ritam, a u glavi je pulsiralo. Raskopčao je gornja dugmad na košulji. Ona je skinula sako. Pitali su je nešto, ne seća se šta je odgovorila. Pitali su njega i on nije rekao ništa. Sve u prostoriji je odjekivalo, ljubav je bila toliko opipljiva da se mogla dodirnuti, poput crvene zavese koja je lepršala između njih.

A onda je ustao sa svoje stolice i rekao svima da napuste kancelariju ne skidajući pogled sa nje. I svi su izašli. Osim nje. Tada je ona ustala sa svog mesta i glasno rekla:

-Konačno!

-Konacno!-ponovio je on.

-Zašto ti je trebalo ovoliko vremena da se pojaviš?-odjednom je postala ljuta ni sama ne znajući zašto?

-To isto ja tebe mogu da pitam.-mirno joj je odgovorio. A zatim su oboje u isti glas dodali.

-SVE SE DEŠAVA U NAJBOLJE VREME!



Tako je i bilo. Dve duše su se srele onda kada je bio najbolji trenutak za to i nastavile zajedno svoj put radeći na istoj viziji. I ova bajka se završava tako što se nikad ne završava. Oni su živeli zajedno i srećno do kraja života. Samo što život nema kraj.
slika 1819094

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se