Prošlosti....

04. kolovoz 2016 ob 09:37 | 49
Davala sam ti sansu, ne jednu vec i previse, da skines tu masku hladnoce i bezosecajnosti. Da iza nje proviri ljubav. Ona postoji u svakome, samo je ti skrivas, od mene, od sebe, od svih. Bojis se da ces biti povredjen. Da ces pasti. Mili moj, pa nije pao samo onaj ko nije leteo! Ti odlucujes da hodas, ubedjen da si u ovoj igri pobednik, a ljubav nije igra, zar te nisu naucili? Ljubav je davanje, poklanjanje, nikako iznudjivanje, prosenje! Odlazis sve dalje od mene slaveci svoju pobedu. Voljen bio a nisi voleo! Postedjen bola a druge boleo! Ostajem tu gde jesam, ne trcim za tobom, nema razloga. U kofer gubitnika, pakujem sve tvoje lazi i obmane. Sva tvoja neispunjena obecanja. Sva moja nadanja i zablude. Ispracam te cutke, bez kamena uvrede bacenog na tebe, bez reci. Cuvam ih za nekog iskrenijeg, vise mog a manje svacijeg. Nekog, ko u ljubav veruje. Ko ume citati iz ociju. Znas da su reci oduvek bile moje oruzje. Zao mi je da ih uzalud rasipam...

Komentari 1

moraš se , ako želiš komentirati
samonjen
samonjenprije 7 mjeseci


nikad se nepredaji .........

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se