“Čovek peva posle rata”

04. kolovoz 2015 ob 23:41 | 71
Ja sam gazio u krvi do kolena,

i nemam više snova.

Sestra mi se prodala

i majci su mi posekli sede kose.

I ja u ovom mutnom moru bluda i kala

ne tražim plena:

Oh, ja sam željan zraka! I mleka!

I bele jutarnje rose!



Ja sam se smejao u krvi do kolena,

i nisam pitao: zašto?

Brata sam zvao dušmanom kletim,

i kliktao sam kad se u mraku napred hrli,

i onda leti k vragu i bog, i čovek, i rov!

A danas mirno gledam kako mi željenu ženu

gubavi bakalin grli,

i kako mi s glave raznosi krov; –

i nemam volje – il’ nemam snage – da mu se svetim.



Ja sam do juče pokorno sagib’o glavu

i besno sam ljubio sram.

I do juče nisam znao sudbinu svoju pravu –

Ali je danas znam!



Oh, ta ja sam Čovek! Čovek!



Nije mi žao što sam gazio u krvi do kolena

i preživeo crvene godine Klanja,

radi ovog svetog Saznanja

što mi je donelo Propast.



I ja ne tražim plena:

oh, dajte meni još šaku zraka

i malo bele, jutarnje rose –



ostalo vam na čast!

_

Komentari 0

moraš se , ako želiš komentirati

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se