DIRLJIVO DIRLJIVO DO SUZA

30. srpanj 2015 ob 22:25 | 51
Kada je stariji čovek preminuo na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma, svi su verovali da nije za sobom ostavio ništa vredno. Nisu mogli da poveruju kad su shvatili svoju grešku.

Kasnije, kad su sestre prolazile kroz ono malo stvari koje je Mak Filiser posedovao, pronašle su ovu pesmu, čiji kvalitet i sadržaj su toliko impresionirali sestre, da su kopije dostavljene svim zaposlenima.

Jedna od sestara je odnela svoju kopiju u Melburn, a odatle se pesma proširila kao šumski požar po čitavom svetu - jednostavna, elokventna i neverovatno dirljiva.



Džangrizavi starac

Šta vidite sestre?... Šta vidite?
Šta mislite... kad gledate u mene? Džangrizavog starca... ne posebno mudrog,
Nesigurnog iz navike... sa lutajućim pogledom?
Kome hrana curi... a on ne odgovara,
Kada glasno kažete... volela bih da se potrudiš!
Koji naizgled ne primećuje...stvari koje činiš.
I koji uvek gubi... cipelu ili čarapu?
Koji, opirao se ili ne... pušta da radiš po volji,
Sa kupanjem i hranjenjem... da ispuniš dugi dan?
Da li to misliš?... Da li to vidiš?
Onda otvori oči sestro, jer ne gledaš u mene.
Reći ću ti ko sam... dok sedim ovde tako mirno.
Dok radim šta želiš... dok jedem po tvojoj volji.
Ja sam dete od deset... sa ocem i majkom,
Braćom i sestrama... koji vole jedni druge.
Mladić od šesnaest... sa krilima pod petama
Koji sanja da će uskoro... ljubav da spozna.
Mladoženja od skoro dvadeset... moje srce
poskakuje.
Sećam se zakletve... koju sam obećao da ću održati.
Sa dvadeset i pet,sad... imam decu svoju.
Koja me trebaju da ih vodim... i srećan, topao dom obezbedim.
Čovek od trideset... Moji mladi rastu brzo,
Vezani jedni za druge... vezama koje će da traju.
Sa četrdeset moji mladi sinovi... su odrasli i otišli,
Ali moja žena pored mene je... da osigura da ne žalim.
Sa pedeset, ponovo... bebe se igraju oko mojih kolena,
Ponovo znamo decu... ja i moja voljena.
Mračni dani su predamnom... moja žena sad je mrtva.
Gledam u budućnost... i tresem se u strahu,
Pošto moji mladi sada... imaju mlade svoje.
I mislim o godinama... o ljubavi koju sam znao.
Sad sam star čovek... i priroda je okrutna.
Šala je učiniti starost... da izgleda budalasto.
Telo, ono se raspada... snaga i gracioznost, napuštaju me,
Samo kamen ostaje... tamo gde je nekad srce bilo.
Ali unutar ove stare lešine, mladić i dalje boravi.
I sa vremena na vreme... moje ranjeno srce naraste,
I sećam se radosti...i sećam se boli.
I volim i živim... život ispočetka.
Mislim na godine, premali ih je broj... koje su prošle prebrzo.
I prihvatam prostu činjenicu... da ništa ne može da traje.
Zato otvorite oči ljudi... otvorite i vidite.
Ne džangrizavi starac.
Pogledajte bliže... vidite... MENE! - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/zivot/zivotne-price/Preminuo-je-sam-u-starackom-domu-ali-njegove-reci-ce-VAS-POTPUNO-PROMENITI.a-267617.963.html#sthash.qD7K3EeP.v1QaTaf7.dpuf

Komentari 3

moraš se , ako želiš komentirati
unac
unacprije 1 godinu

I mene je dirnulo kad sam prvi put ovo pročitala .. život je težak

NASMEJANA
NASMEJANAprije 1 godinu

bas je dirljivo, nije to tuga, prirodan proces ..razumem to, ali.. kako nam svest ostaje zaglavljena tamo gde joj je bilo lepo, gde je bilo snage svetlosti.. uf... mnogo je ovo dirljivo..... ja jako volim stare ljude, jos od malena, one njihove smezurane nezne suve ruke... znas li koliko mekoce i neznosti ima u njima, pa one oci iza namreskanih kapaka, toliko sjaja i mudrosti... bas mi nedostaje moja baka sad :( idem da joj zapalim svecu... :*

unac
unacprije 1 godinu

zato stalno govorim - živi da bi se imao u starosti čega sjećati .. a ta mekoća mi je tako poznata, tako da često momislim na naborano lice i njene ruke ..

Unesi email osobe kojoj želiš preporučiti ovaj blog.




trajni link



Prijavi se za nastavak

Prijavi se pomoću Facebook-a

Facebook prijava

Prijavi se pomoću Email-a

Zapamti me



Zaboravljena lozinka Registriraj se